NEKAD I SAD

Sad kad sam odrastao i nalazim se na pragu mladosti i prve ljubavi, stvari stoje malo drugačije.

 

Kad sam bio mali, roditelji su me učili i savetovali kako se treba ophoditi prema devojčicama. Ovako su govorili:

nekad sad

– Vidi, sine, kako je slatka ova plava devojčica! Verovatno ide u tvoj vrtić.

– Zašto se ne upoznate? Možete zajedno da se igrate u pesku.

– Hajde, budi dobar, i sa drugaricom podeli čokoladu.

Sad kad sam odrastao i nalazim se na pragu mladosti i prve ljubavi, stvari stoje malo drugačije. Ćale naročito prednjači u tome. Prosto da čovek ne poveruje.

– Šta si zinuo u nju, kao da nikad nisi video ženske grudi?

– Ostavi sad to, ima vremena za ljubav. Pomozi mi da napumpamo prednju gumu.

– Ne spopadaj maloletnice, šta je s tobom? Ne brukaj nam pleme…

I tako skoro svakog dana. Zato sam se zainatio i sad vodim sasvim drugu politiku. Neće me smarati ni ukućani ni ortaci. Sutra krećem od nule. Živi bili, pa videli.

Pridržavaću se one stare izreke:

Takav sam, kakav sam, sebi dobar sam. Pa, ili se druži ili produži.