Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SEDAM DECENIJA

Muzej Jugoslovenske kinoteke od svog osnivanja, 2. marta 1952. godine nije bio ni muzej ni bioskop u tradicionalnom smislu tih reči, već je predstavljao jedinstveni muzej pokretnih slika.

 

Nakon osnivanja Jugoslovenske kinoteke 1949. godine, Kinoteka je povremeno koristila više različitih bioskopskih sala za svoje programe, sve od 1952. godine kada je počeo sa radom njen Muzej u starom bioskopu „Union“, to jest, „Kosovo“, u Kosovskoj ulici broj 11, gde se i danas organizuju svakodnevne projekcije.

jugoslovenske kinoteke

Muzej Jugoslovenske kinoteke tokom sedam decenija je bio i ostao kultno mesto ne samo za Beograđane već i za sve filmske profesionalce i ljubitelje filmske umetnosti Srbije, ali i nekadašnje Jugoslavije.

U muzeološkom smislu, svaka projekcija filma koji je pohranjen na trajno čuvanje u Arhivu Jugoslovenske kinoteke, može se smatrati svojevrsnom privremenom izložbom.

Zato nije teško razlučiti značaj postojanja Kinoteke, njenog arhiva, biblioteke, stalne muzejske postavke i njenih bioskopskih sala, danas jedinih dvorana u našoj zemlji gde se i dalje svakodnevno, pored digitalnih projektora, vrti filmska traka.

Projekcija Poštanske kočije Džona Forda za 70. godišnjicu

Svečano obeležavanje 70. godišnjice rada Muzeja Jugoslovenske kinoteke upriličeno je danas matine projekcijom antologijskog vestern filma Poštanska kočija Džona Forda, a proslava značajnog jubileja biće nastavljena večeras u vidu 50. godišnjice prikazivanja prvog dela filmskog remek-dela Kum, Oskarom nagrađenog reditelja Fransisa Forda Kopole, na istom mestu.

Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, poželeo je dobrodošlicu ljubiteljima sedme umetnosti i podsetio da je upravo čuveni vestern sa Džonom Vejnom u glavnoj ulozi bio prvi film ikada prikazan u ovom Muzeju, 2. marta 1952. godine.

„Muzej Kinoteke je pravi hram filma. Ovo je jedino mesto u gradu i u zemlji gde su poštovaoci filma mogli u kontinuitetu da se sretnu sa pokretnim slikama kroz proteklih 70 godina. Ovde su mogli da vide najznačajnija ostvarenja svetske kinematografije kao pravu istoriju filma“, naveo je Pantelić, inače i umetnički direktor i selektor Festa.

Prvi čovek Kinoteke je primetio da su se i mnogi srpski autori, filmski reditelji, scenaristi, direktori fotografije, zaljubili u veliko platno, film kao umetnost, upravo u ovom kultnom prostoru Beograda.

Osim filmskih stvaralaca, i svi oni koji prate i promovišu film na stručan način – teoretičari, analitičari, publicisti ili kritičari, prema njegovim rečima, takođe su stasavali u Kinoteci, „vezivali se za ta sedišta i zidove“.

Pantelić se zahvalio domaćoj distributerskoj kući „Taramaunt“ što je omogućila da se večeras prikaže digitalno restaurirana verzija gangsterskog filma Kum, a zahvalan je i američkom studiju „Paramaunt“ koja je producirala ovo neprolazno delo prema romanu Maria Puza.

Upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke, Aleksandar Erdeljanović, nazvao je ovu instituciju „naše svetilište“, pravi „Stounhendž filma“ gde su jedine projekcije na filmskoj traci od 35 milimetara.

On se podsetio vremena od pre 40 godina kada je krenuo da posećuje Kinoteku, obično je gledao barem tri filma dnevno i upoznavao svetove reditelja Fransoa Trifoa, Luisa Bunjuela, Džona Forda, sovjetske neme filmove.

Kako kaže, publika je u Muzeju Kinoteke prva u svetu gledala sve najznačajnije filmove u svetu, prvo su krenuli nemački nemi filmovi i druge kinematografije.

Upravnik Muzeja Kinoteke, Marjan Vujović je istakao da ova ustanova filma nikad nije bila muzej u klasičnom smislu, već arhiva i bioskop, a sale su uvek pune, svaka projekcija gotovo rasprodata.

U holu Muzeja posetioci mogu pogledati izložbu odabranih filmskih plakata povodom 50 godina Festa.

U planu je da u godini jubileja Kinoteke i Festa, bude realizovana stalna postavka Festa u dvorani Muzeja.

Izvor: RTS

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: