O ČEKANJU
– Reći ću vam nešto o čekanju – govorio je čovek na skupu penzionera. Govorio je tako dugo da su neki od njih u međuvremenu izdahnuli.
– Čekao sam celog svog života. Čekao sam vozove, čekao platu, čekao rezultate testa da bih video da li imam sidu, čekao sam i rezultate testa na trudnoću moje tadašnje žene, ali nakon rođenja mi je rekla da dete nije moje, tako da sam morao da je napustim.
Tačnije, ona je napustila mene. Tačnije, nije ona napustila mene nego njen ljubavnik, moj rođeni brat, koji me je na smrt prebio jer sam bio sa svojom ženom. Iako je on znao da sam bio sa njom. Barem sam mislio da zna jer je prisustvovao našem venčanju. Ustvari, i nije, baš kad razmislim. Bio je previše pijan na početku tako da je naredna tri dana proveo u bolnici sa velikom rupom u sećanju, jer je skočio sa sedmog sprata tog dana.
Čekao sam red u pošti. Čekao sam red kod lekara i tu sam upoznao svoju sadašnju ženu koja je pre neki dan izvršila samoubistvo. Čekao sam u bolnici tog istog dana da bi mi rekli da je iz kome otišla u večni počinak. I juče sam čekao na njenoj sahrani. Čekao da popijem rakijicu nakon što su je satima ubacivali u kovčeg jer je njena sestra pomislila kako je oživela dok su je spuštali u zemlju. To je zapravo bio pacov koji se teturao u sanduku.
Ali od sveg tog čekanja, najteže mi je palo kada sam danas čekao u redu za prodavnicu. Kupio sam jednu flašu votke i veknu hleba, volim da umačem hleb u votku. Red je bio ogroman a kase su u jednom trenutku prestale da rade. Ljudi su postajali sve nervozniji. Pogotovo jedna debela žena koja je stajala ispred mene. Pet puta sam je pitao mogu li da idem ispred nje, imam samo dve stvari. Ona je oko sebe imala milion stvari. Primetio sam da se preznojavala. U korpi je bilo dvadeset pakovanja kondoma. Ona je izgledala ne mlađe od pedeset. Nije me puštala ispred.
Postajao sam sve nervozniji. Posle dva sata čekanja niko ništa nije preduzimao. Rešio sam da izađem jer jednostavno mi je prekipelo. Međutim, kako sam otvorio vrata, obezbeđenje je krenulo za mnom i pali su preko mene. Jedan je krenuo da me udara. Pozvali su policiju.
Šamarali su me dok nisu stigla policijska kola. Uveli su me u kola i nisu me ni odveli u policijsku stanicu. Odmah su me odvezli u zatvor. Dali mi odeću, pokazali ćeliju. Rekli su mi da me sutra čeka smrtna kazna. Pitali su me imam li zadnju želju. Rekao sam hleb i flaša votke.
Volim da umačem. Stigao je moj advokat. Rekao mi je da su se nagodili. Da ne moram da budem u zatvoru, ali da moram da budem u staračkom domu, bar mesec dana, dok ne odluče o smrtnoj kazni. I zato sam sada ovde sa vama. I opet moram da čekam. Da čekam svoju smrt. Kao i svi vi.
A čim čekamo, verovatno da je sigurno.