ČUDO LAZAREVOG VASKRSENJA
Jevanđelska priča o Četvorodnevnom Lazaru je dobro poznata svakom hrišćaninu. Podsetimo se samo zašto se zove Četvorodnevnica.
Kada htedoše da odvale grobni kamen, Marta reče: Gospode, već zaudara, jer je četiri dana u grobu. A Gospod Isus Hristos, pomolivši se, zaplaka nad Lazarom, pa zavika gromkim glasom: Lazare, iziđi napolje! I odmah iziđe umrli, i kada ga razvezaše od grobnih povoja, on pođe svome domu.
Vaskrsenje Četvorodnevnog Lazara
Jevanđelska priča o Četvorodnevnom Lazaru je dobro poznata svakom hrišćaninu. Podsetimo se samo zašto se zove Četvorodnevnica. Posle Lazareve smrti, Isus Hristos dolazi u Vitaniju tek četvrtog dana. Izostavljajući sve pojedinosti, vredi primetiti da je, prema zamisli starih Jevreja, duša tri dana prisutna sa telom, pokušavajući ponovo da uđe u njega, ali onda zauvek izlazi iz njega. Pominjanje četvrtog dana u ovom kontekstu ima za cilj da naglasi da je Lazareva smrt bila konačna i neopoziva.
Nakon što je Gospod vaskrsao Lazara, „mnogi od Judejaca koji bijahu došli Mariji, vidjevši šta učini Isus, povjerovaše u njega.“ (Jovan 11:45). Posle ovog događaja, jedini pomen Lazara u Svetom pismu je njegov boravak na slavskoj trpezi sa Hristom šest dana pre Vaskrsa. Za potonje događaje saznajemo iz Predanja Crkve.
O pravednom Lazaru ima vrlo malo podataka, a u njima ima mnogo protivrečnosti. Čak i jevanđelist Jovan piše o samom čudu Lazarevog vaskrsenja. Lazar se nije pominjao u pisanoj formi zbog straha da ga Jevreji ne ubiju, jer, kako kaže Jovan Bogoslov: „A prvosveštenici se dogovoriše da i Lazara ubiju“ (Jn. 12,10).
Posle vaskrsenja, Lazar je živeo još 30 godina, od kojih je 18 bio episkop na Kipru, tako da je umro 63. godine po Hristu. Prvi podatak o tome nalazi se u besedi Jovana Eubejskog. Lazara su za episkopa hirotonisali apostoli Pavle i Varnava, koji su propovedali na Kipru; neki izvori pominju da je rukopoloženje izvršio apostol Petar.
Hram svetog pravednog Lazara na Kipru
Posle svog vaskrsenja Lazar nije ostavio nikakva pisana dela, o njemu su ostala samo poluapokrifna predanja. Lazar, koji je video adske muke, osetio je gorčinu u ustima i nije mogao ništa da jede, a da se prethodno ne zasladi. Sveti Damaskin Studit piše da Lazar nikada nije ispričao šta je video u paklu i nikada se nije smejao. Samo jednom, kada je video kako je jedna osoba ukrala zemljani sud, nacerio se i rekao: „Glina krade glinu“, o čemu je pisao i crkveni istoričar Nikifor Kalist Ksantopula.
Pored toga, Lazar se vezuje i za legendu o nastanku Slanog jezera kod Kitija. Jedna od verzija ove legende je sledeća: kada se, kao episkop, obratio jednoj bogatoj ženi sa molbom da podeli deo žetve za potrebe siročadi, ona mu je odgovorila da su njena polja prestala da daju. Lazar se samo osmehnuo zbog ludosti pohlepe. Okrenuvši se prema svojim vinogradima, žena je odjednom videla da se na njihovom mestu nalazi slano jezero. Ovo slano jezero je opstalo do danas, zove se „Lazarev osmeh“.
Jedna od najvažnijih legendi o pravednom Lazaru je poseta Presvete Bogorodice kod njega na Kipru. Priča se da je Lazar, želeći da vidi Djevu Mariju, poslao je lađu po Nju. Presveta Bogorodica i Apostol Jovan Bogoslov koji ju je pratio, po Lazarevoj molbi krenuše na put k njemu. Najpre je njihov brod oluja odnela do Atosa, ali su onda bezbedno stigli do Kipra. Presveta Bogorodica je poklonila Lazaru arhijerejski omofor i rukohvate koje je ona sašila.
Mošti svetog pravednog Lazara na Kipru
Posle smrti, Episkopa Lazara su meštani sahranili u Kitiju, u mermernom relikvijaru, na kome je bio natpis: „Lazar Četvorodnevni, prijatelj Hristov“. Pominje se da su se čuda i isceljenja pored Lazarevih moštiju dešavala svakodnevno.
U 5. veku na mestu njegovog sahranjivanja podignut je veliki hram, gde je uređen silazak do Lazarevog groba. Tokom arapskih racija, hram je uništen, meštani su na njegovom mestu podigli malu kapelu. Deo Lazarevih moštiju prenete su u Konstanstinopolj i pominje se da su bile uzidane u oltarski zid hrama. Mnogi hodočasnici i očevici tih događaja pisali su o čudima koja su se dešavala u blizini moštiju pravednog Lazara. Njegove časne mošti i danas tu prebivaju, točeći neko neiskazivo blagouhanije.
Kao što je i sveti Lazar rečju Hristovom ustao i ponovo oživeo, tako će i svako, iako je umro, vaskrsnuti o poslednjoj trubi, i živeće večno – kaže se u Sinaksaru u subotu Lazarevu. Molitvama prijatelja tvoga Lazara, Hriste Bože, pomiluj nas!
Izvor: Prijatelj Božiji