Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

U SLUČAJEVIMA PRE BOLNICE

Šta možemo da uradimo kada krenu simptomi? Koncentrisaćemo se na uzimanje suplemenata i doza koje imaju smisla pre hospitalizacije.

 

Korona virus, kako se pokazalo, nije toliko opasan sam po sebi koliko je zapravo opasna poremećena, tj. preterana, reakcija imunog sistema koja nastaje negde oko 6. dana od oboljevanja, zatim napreduje do momenta kada test na virus čak može biti negativan, ali u telu se razvijaju tri problema koji mogu biti uzrok smrti.

suplementacija koronavirusa

Prvi je citokinska oluja, koju možemo opisati kao nekontrolisanu reakciju imuniteta koja uzrokuje zapaljenje pluća, ali i drugih organa, kao srca i koštane srži.

Drugi problem je to što se javlja zapaljenska reakcija u zidovima krvnih sudova zbog čega je povećana sklonost ka formiranju krvnog ugruška i to najviše pluća i mozga.

Treći problem je hipoksija odnosno niska koncentracija kiseonika u krvi zbog zapaljenja pluća.

Dakle, citokinska oluja je zapravo zapaljenje uzrokovano prejakim odgovorom imunog sistema, a najveća borba se vodi u plućima koja se onda oštećuju i postaju podložna i naknadnoj bakterijskoj infekciji. Muškarci su više od žena skloni ovom hiperimunom odgovoru.

U bliskoj istoriji je bilo sličnih slučajeva. Naime, španski grip ili španska groznica je u periodu posle rata kada su ljudi bili izmučeni stresom odneo između 50 i 100 miliona ljudskih života. Drugim rečima, španski grip je odneo više žrtava nego prethodni rat, takođe je uzrokovao citokinsku oluju i bakterijsku superinfekciju kao i korona. Razlika u odnosu na danas jeste da danas ljudi imaju bolji imunitet pa su kad obole od korone skloniji citokinskoj oluji, a tada je imunitet ljudi bio slabiji i retko su bili gojazni pa se češće dešavalo da umiru od bakterijske superinfekcije koja se nije lečila jer antibiotici nisu bili u upotrebi.

Šta možemo da uradimo kada posumnjamo na oboljenje ili kada krenu simptomi? Koncentrisaćemo se na uzimanje suplemenata i doza koje imaju smisla pre hospitalizacije.

Smanjite unos kalorija. Kod gojaznih osoba je prisutna sklonost sistematskom zapaljenju i mnogo je veća šansa za razvoj citokinske oluje. Ali pošto unos visokokalorične hrane podržava poremećaj imuniteta, preporučljivo je smanjiti unos kalorija na početku samog oboljenja i čak i ta kratkotrajna restrikcija može imati pozitivne efekte na ishod.

Od suplemenata, uzmite antioksidanse i to vitamin C – 500 mg i kvercertin – 250 mg dnevno. Kvercertin je vrsta polifenola za koji se pokazalo da ima antizapaljensko i antioksidantno dejstvo, jedino što je potreban je oprez ako imate hipotireoidizam. Kliničke studije su pokazale da vitamin C skraćuje trajanje bolesti i smanjuje šansu za nastanak komplikacija, a takođe pospešuje preuzimanje kvercertina iz creva u krvotok. Inače, prirodno se kvercertin nalazi u crnom luku, borovnicama, kelju, brusnici, brokoliju i zelenom čaju, ali ako ste već oboleli može biti kasno za promenu životnog stila.

Cink, 15-30 mg na dan. Pokazalo se da suplementi cinka skraćuju vreme trajanja virusne bolesti, iako ovo nije još dokazano i za Kovid-19. Doze preko 40 mg dnevno nisu preporučljive i mogu uzrokovati metalni ukus u ustima i mučninu. Uz cink, od minerala se preporučuje i magnezijum da bi se sprečio pad magnezijuma u krvi što može potpomoći citokinsku oluju.

I na kraju vitamin D. O vitaminu D se vode brojne debate. U svakom slučaju ako odete na analizu, poželjno je da Vam registruju između 20 i 50 ng/mL krvi. Uz ostala oboljenja koja su se povezuju sa vitaminom D, od osteoporoze, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i raznih vrsta raka, poslednjih godina je pokazano da vitamin D ima uticaja na imunitet što je na neki način saglasno sa ovim prethodno nabrojanim i da pomaže telu u borbi protiv respiratornih infekcija. Naime, još se raspravlja o tome šta je zaista donja granica ispod koje nedostatak vitamina D ostavlja posledice po zdravlje i, takođe, se žestoko vodi rasprava o tome da li je nizak nivo vitamina D u krvi uzrok ili je posledica nekih bolesti. Ali kada je u pitanju imunitet, jasno je – vitamin D pomaže. Nedavno je objavljeno interesantno zapažanje autora iz Lancet-a da podaci iz Nacionalne službe za statistiku Velike Britanije pokazuju da tamnoputi ljudi imaju četiri puta više šanse da umru od Kovid-19 nego belci. Na prvi pogled mogli bismo reći – eto to je zbog vitamina D, jer znamo da je stvaranje vitamina D manje prisutno kod tamnoputih ljudi jer kroz njihovu kožu prodire manje UVB zraka. Ali znamo i to da tamnoputi ljudi u Velikoj Britaniji imaju lošiji standard, što znači nekvalitetnu ishranu i lošiju zdravstvenu zaštitu, pa su svakako i to faktori koji su povezani sa većom stopom smrtnosti. Uglavnom, zaključak za vitamin D je sledeći: Istraživanja su pokazala da ljudi sa normalnim nivoom vitamina D imaju mnogo manje šanse za razvoj citokinske oluje; većina izvora ukazuje na to da je korisno uzimati 400-1000 IU vitamina D, posebno tokom zimskih meseci, da preko 4000 IU nije preporučljivo, i još jedna važna stvar, a to je da se pokazalo od vitamina D imaju najviše koristi oni kod kojih je najveći deficit.

Drugim rečima, ako niste u grupi ljudi koji imaju vitamina D ispod granice od 20 ng/mL krvi verovatno nećete imati veliku korist od uzimanja suplemenata. Kada je u pitanju toksičnost, iako vitamin D može biti toksičan, morali biste biti baš jako uporni da se otrujete vitaminom D. Ali možda nije loše da znate i to da se u ogromnim dozama vitamin D koristi kao sredstvo za ubijanje glodara jer u njihovom telu dolazi do nakupljanja kalcijuma i smrti usled toga nekoliko dana nakon unosa otrova. Kod ljudi pri unosu megadoza vitamina D dolazi do istog – nakupljanja kalcijuma u telu što uzrokuje probleme sa varenjem, bol u mišićima, slabost i opadanje funkcije bubrega.

U istom Lancet članku koji je ranije pomenut zaključuju: Na kraju će se ispostaviti da je nedostatak vitamina D samo jedan od faktora koji je upleten u smrtnost od Korone, ali za sada je relativno jeftin i bezbedan način da se smanji rizik od smrti.

I to važi i za ostale suplemente – dakle svi oni se preporučuju i kod sezonskog gripa, efekti na Kovid-19 nisu posebno potvrđeni, iako ima istraživanja koja pokazuju da osobe sa nižom koncentracijom vitamina D imaju više šanse za smrtni ishod. Ali već je pozanto da gojazni ljudi kao i stariji ljudi često pate od nedostatka vitamina D, a oni su upravo rizične populacije, pa je pitanje da li je smrtnost veća zbog gojaznosti i godina ili zbog nedostatka vitamina D. U svakom slučaju, ova pandemija će nam skrenuti pažnju na to koliko je važna pravilna ishrana i normalna telesna masa, a kad se već desi bolest, onda je uzimanje suplemenata ono što nam ostaje da pokušamo.

prof. dr Svetlana Stanišić, dr stomatologije, dr nauka fizičke hemije, Univerzitet Singidunum

https://www.youtube.com/channel/UCXFcJJONZ2HrDet_zjV9elg

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: