Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

KAKO DO VIŠE RIBNJAKA?

Uzgoj potočne pastrmke u užičkim krajevima doprineo je da je ta riba bude zastupljenija na trpezama tokom cele godine.

 

Uzgoj potočne pastrmke u užičkim krajevima doprineo je da je ta riba bude zastupljenija na trpezama tokom cele godine. Pre dve godine pandemija i suša lane, ugrozili su proizvodnju, a gazdinstva koja se time bave daju sve od sebe da opstanu na zahtevnom tržištu.

uzgoj pastrmke

Godovička reka protiče pored manastira, a nizvodno je pogodna za uzgoj pastrmke. Iako se ta riba uzgaja u praktično izvorskoj reci, Vasilije Popović kaže da regulativa ipak više odgovara velikim uzgajivačima. Manja gazdinstva su uglavnom prepuštena sebi, a za mesto na tržištu bore se kvalitetom.

„Teško je i zahtevno, nije neka velika zarada, ali opet ima nešto i onda radimo, kao i sve ostalo. I ima ok, ima kupaca, dolaze ljudi, imaju. Bukvalno iz godine u godinu sve više i više, jer nije to više nepristupačno kao ranije, a i vole ljudi da lepo spreme slavu i da lepo ručaju“, naveo je Vasilije Popović iz Godovika.

Do izvorišta Skrapeža u Makovištu stiže se putem koji je, zbog značaja te komunikacije od Šapca ka Užicu, izgradila Austrougarska 1906. godine.

Upkos tome što žitelji desetak sela kosjerićkog i valjevskog kraja čekaju duže od jednog veka da ovaj put bude asfaltiran, upravo zbog pastrmke, vozeći se makadamom do domaćinstva Sekulića dolaze turisti, ali i predstavnici diplomatsko konzularnog kora.

Prirodnu lepotu zaseoka Crveni Breg krase vodopadi Skrapeža, na čijem je izvoru temperatura vode tokom cele godine osam stepeni. Pored izvorišta, još u 18. veku, Sekulići su osnovali domaćinstvo, kojem je osnovna delatnost bilo stočarstvo. Poslednje tri decenije, uz voćarstvo, planiraju i uzgoj pastrmke.

Svetlana Sekulić iz Makovišta kaže da su trenutno oba sina kod njih i ako budemo uspeli da ostanu sa nama bićemo srećni“.

„Da bi isplatljivost bila veća i da bi imalo više tih ribnjaka, da nikne niz reku Skrapež, niz reku Đetinju ili Rzav, svakako trebalo bi da se pospeši proizvodnja hraniva za te pastrmke i proizvodnja mlađi, koje su u veoma čestim slučajevima veliki uvoze i prodaju ikru i mlađ“, naveo je Dragan Sekulić iz Makovišta.

Od Skrapeža, preko Đetinje do rečice Petnice koja izvire iz pećine, u Zlakusi, užičkom selu koje ima sedamnaest ribnjaka kažu da i vidre doplivaju da love pastrmku. Za bračni par Vuković uzgoj pastrmke je osnovni izvor prihoda, pa zato ribu štite i od nebeskih predatora.

„Malo je teži put zbog uvoza te ribe, jer svi imaju subvencije, mi to nemamo ništa od države, nikakve pomoći. I mi smo počeli više iz ljubavi, radili smo neke druge poslove, počeli taj ribnjak malo, onda smo viđeli da može to, pa smo ovaj restorančić napravili, tako da smo to zaokružili da radimo uzgoj ribe, prodajemo kroz restoran, prodajemo vako ljudima, radimo usluge prženja za slave, tako da može da se živi sve u svemu“, kaže Jovan Vuković iz Zlakuse

Kako se uzgoj pastmke razlikuje od tova, potrebno je petnaest meseci da riba stigne do ukusnog obroka. Najvažniji segment proizvodnje čine zdrava izvorišta, prednost koja bi mogla da se iskoristi kao izvozni adut, a zbog lepote prirode i kao turistički potencijal u koji se mora više investirati.

Izvor: RTS

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: