LESTVICA ANĐELA
Od serafima do angela proteže se anđeoska hijerarhija, u kojoj se na svakom stupnju zna koji se od njih gde nalazi i šta je njegova uloga u religijskom smislu.
Sabor svetog arhangela Mihaila i drugih bestelesnih sila nebeskih je 8. (21) novembra. Zašto? Početkom meseca marta je stvoren svet, pa je ovaj praznik u čast devet anđelskih činova naznačen za novembar, koji je deveti mesec po martu; dan Strašnog suda i vreme drugog dolaska Hristovog Oci nazivaju Osmim danom, a u taj dan će se sabrati sve sile angelske kao pratnja Gospoda dolazećeg po drugi put.Anđeli su stvoreni pre ičega drugog, a sami nisu ničega stvoritelji.
Anđeli su po prirodi božanski duhovi, drugostepene svetlosti, neveštastveni plamen ognjeni, hitropokretni umovi. Oni su slovesni, samovlasni (imaju slobodnu volju da sami odlučuju), po blagodati Božijoj su besmrtni, tromi su na zlo ali ne i sasvim nepokretni; ipak sada su zaista nepokretni na zlo, ali ne dakle po prirodi, nego po blagodati Božijoj i svojoj dobrovoljnoj bliskosti Dobru. Razlikuju se po slavi, dostojanstvu i službi. Dele se u devet činova, koji su raspodeljeni u tri jerarhije:
Serafimi – raspaljuju ognjenu ljubav prema Bogu
Heruvimi – prosvećuju premudrošću i bogopoznanjem
Prestoli – razumni i po blagodati bogonosni, izlivaju silu pravosuđa na prestole zemaljskih sudija i vladara
Gospodstva – gospodare nižim činovima, nisu robovi već služe sa radošću, daju silu i mudrost zemnim gospodstvima, uče nas da vladamo voljom i osećanjima
Sile – daju silu čudotvorstva i pomažu poslušnicima i slabima
Vlasti – krote demone, odbijaju iskušenja, pomažu podvižnicima
Načela – načeluju nižim činovima, brinu za države, narode, plemena, uče nas da poštujemo starešine, i uzvode dostojne na starešinstvo
Arhangeli – blagoveste, prorokuju, ukrepljuju veru
Angeli – javljaju manje tajne i namere Božije, podstiču na vrlinu
Samo najviši čin prima svetlost i poznanje od samog Boga, a svi niži činovi se prosvećuju i primaju tajne od viših činova. Oni za svetlošću i poznanjem Božijim čeznu, pa Bog i čoveku otkriva tajne svoga domostroja preko njih, ne zato što su mu oni neophodni, već zato što u to „anđeli žele zaviriti“ (1.Pt 1:12). Ne treba im ni jezik ni sluh, nego bez izgovorene reči predaju jedan drugome vlastite misli i odluke. Oni uvek čine samo jedno: služe Bogu i hvale ga pesmom.
Oni se svi zajedno nazivaju angelima (vesnicima), zato što svi služeći Bogu učestvuju u našem spasenju; mada to nije njihova jedina služba, oni su zbog nje Svetim Duhom u Svetom Pismu dobili ime. Shodno tome se i serafimi kao najviši i Bogu najbliži čin nazivaju arhanđelima (tj. „nadanđelima“), što u ovom slučaju nije naziv čina, nego službe (da ih ne poistovećujemo sa osmim anđeoskim redom); arhanđela (serafima) ima osam: Mihail, Gavriil, Rafail, Uriil, Jeremiil, Salatiil, Jegudiil, Varahiil. Svaki od njih, opet, ima različit zadatak: sveti Mihail, naprimer, da brani pravoslavnu veru i narod Božiji, sveti Gavriil da blagovesti.
Anđeli su stvoreni višim od nas (Ps 8:6), pošto nemaju tela ni telesnih strasti (mada nisu potpuno bestrasni, jer samo je Bog sasvim bestrastan). Telesno nisu ograničeni, ne poprimaju oblik po zakonima veštastvenog sveta, nisu sputani tvarju i tvarnim predmetima, nisu podložni zemaljskim zakonima vremena i prostora, ali jesu prostorno i vremenski ograničeni, jer im je potrebno kretanje određenom (mada veoma velikom) brzinom i vreme (mada veoma kratko) da sa jednog mesta dođu na drugo. Kažemo da su bestelesni (jer nemaju ovakvo telo kao mi) odnosno da imaju tanana „vazdušasta“ (eterna) tela, jer uistinu je samo Bog jedini bestelesan. Kažemo da su neveštastveni (netvarni) pošto je njihova priroda mnogo istančanija od grubog čovečjeg tela i srodna je čovečijoj duši, ali su oni u poređenju sa Bogom i veštastveni i grubi, jer samo Bog je jedini neveštastven (ovo posebno podvlači prep. Jovan Damaskin na više mesta u svojim delima). Nama se, kako kaže sveti Vasilije, javljaju uvek u obličju svojih tela, mada, kako kaže sveti Jovan Damaskin, ne onakvi kakvi jesu, u punom i zastrašujućem bleštavilu, već u nama prilagođenom sjaju, a takođe mogu poprimiti oblik kakav Bog zaželi od njih, npr. čoveka ili oblaka ili ognjenog/svetlonosnog stuba. No pojedini Oci naročito naglašavaju da su anđeli i svi stvoreni duhovi u svom sopstvenom obličju čovekoliki.
Oni nas zastupaju kod Boga, moleći se za nas i uz nas, te nam donose Božije darove. Po obrazu devet angelskih činova postoji na zemlji saborna Crkva Pravoslavna.
Đavoli imaju istu prirodu kao anđeli – nemaju veštastveno telo. Što je za čoveka smrt, to je za anđele pad, odvraćanje od Boga – posle toga nema pokajanja. Za čoveka je, naime, pokajanje moguće samo zbog slabosti tela i ograničenosti saznanja. Bivši anđeo Danica (gr. Εωσφορος ili Φωσφορος, lat. Lucifer – nazivi za jutarnju zvezdu, zornjaču, danicu, tj. planetu Veneru kada se javlja pred svanuće; v. Is 14:12; Lk 10:18) (za njega neki kažu da je bio heruvim – Jez 28:14, a drugi opet da je pripadao najvišem činu i bio jedan od arhanđela) je načelovao nad desetim anđeoskim činom, kome je bilo povereno čuvanje zemlje. Na početku je, naime, u znak Trojedinog Boga, bilo stvoreno deset činova, kao što trojka i jedinica pomnoženi sami sobom i sabrani daju deset.
Danica je hteo da postane ravan Bogu. Kako je jedna toliko savršena priroda mogla da poželi nešto tako nemoguće – biti ravan Nesravnjivom, Onome koji je iznad svake tvorevine i i po Svojoj suštini nema ni najmanjeg zajedništva sa njom? Naravno da on nije hteo da „smeni“ Boga, nego je ushteo nešto što Bog nije hteo, nešto što je protiv Božijeg htenja, a to samo po sebi znači traženje nezavisnosti koja pripada samo Bogu, postavljanje svoje volje u istu ravan sa Božijom i otpadanje od Boga. A šta je on to mogao hteti protiv volje Božije? Pretpostavlja se: postizanje blaženstva svojim ličnim moćima. Tako se zbog svoje gordosti odvojio od Boga, odbacio prosvećenje i čast od Boga, te je tako nastalo zlo (odsustvo dobra). Za njim je pao i sav njegov čin, kao i mnoštvo anđela iz drugih činova, npr.načela, vlasti (vidi Ef 6:12) Neki kažu da je čak trećina vojske nebeske pala, a drugi vele da se to dogodilo u četvrti dan, posle stvaranja svetila. Zbog svoje zloće su demoni postali crni, pomračeni, bez Svetlosti Božije, iako su zadržali istu prirodu, ista svojstva i moći kao anđeli. Sa neba odnosno iz svoje zajednice su ih izbacili Bogu poslušni anđeli na čelu sa svetim arhistratigom Mihailom. Brigu nad zemljom i zapovedništvo nad svim vojskama je preuzeo upravo Mihail. On je u vreme sataninog pada u gordost i bezdan, sabrao sve činove angelske i gromoglasno uskliknuo: „Pazimo! stojmo smerno, stojmo sa strahom pred Tvorcem našim, i ne pomišljajmo na ono što je protivno Bogu! Pogledajmo kakva stradanja pretrpeše oni koji zajedno s nama behu sazdani, i dosada zajedno s nama behu pričesnici Božanske Svetlosti! Obratimo pažnju kako se oni zbog gordosti iznenada iz svetlosti survaše u tamu i sa visine stropoštaše u bezdan! Pogledajmo kako spade s neba jutarnja zvezda Danica i razbi se na zemlji!“ Tada svi činovi anđelski na čelu sa Mihailom složno zapevaše: Svet, svet, svet, Gospod Savaot, puno je nebo i zemlja slave Tvoje!“
Iz zavisti i ljubomore je satana (jev. „protivnik“; up. i reč „šejtan“) i čoveka nagovorio na pad. No on i njegovi privrženici nemaju nikakvu vlast ni moć nad bilo kim, osim kad im Bog po svom domostroju to dopusti (kao u slučaju Jova ili svinja). Kada dobiju dozvolu, preobražavaju se po svojoj mašti u oblik koji žele (npr. pse, zmije, lepotice, poznanike… bilo šta). Podvižnici ih često viđaju kao male i veoma crne ljude, zbog čega su ih u starini ponekad zvali „etiopi“ (gr. naziv za žitelje Nubije – crnce; αιθιοψ doslovno znači „izgorelo lice“). Usled sklonosti ka zlu, oni su svojoj prirodi pridodali nešto što joj nije bilo svojstveno: pali su u plotsko umovanje, preuzeli su plotske strasti koje nisu imali, i čak i čoveka prevazišli u njima. Đavoli (od gr. διαβολος – klevetnik) su dobili ovaj svoj naziv zato što klevetaju vrline i one koji vrline vole i drže, a među ljudima klevetaju i samog Boga. O budućnosti nagađaju, gledaju u daljinu i krećući se brzo osmatraju mnoga mesta, znaju Sveto Pismo, te što prema tome doznaju to i „proriču“. I oni imaju svoju sopstvenu jerarhiju i razlikuju se po stepenu zla i snage. Nekoliko svetih Otaca govori i o tome da u nevidljivom carstvu duhova zlobe postoje posebna mesta sa prestolima („prestona mesta“), na kojima sede knezovi besova; tu se sastavljaju planovi, dobivaju raspoređenja, primaju izveštaji sa odobravanjem ili ukorom knezova podređenim demonima; ova mesta se zovu „dubine satanine“, koje spominje sveti Jovan Bogoslov (Otk 2:24). Demoni silaze i pravo u ad da dobiju naređenja i uputstva od satane i obaveste ga o svemu što se zbiva na površini zemlje. Besi, kao ni anđeli Božiji, nisu smrtni i nemaju potrebe za brakom, pa sveti Oci odlomak iz Svetog Pisma koji pripoveda kako „videvši sinovi Božiji kćeri čovečje da su lepe, uzeše sebi žene od svih koje izabraše“ (Post 6:2), tumače tako da su demoni ušli u grešni savez sa ženama i naučili ih čarobništvu i zaklinjanjima, a ove su njima posvećivale svoju decu.
Nepomenik je po dolasku Hristovom prvi put saznao da je osuđen na pakao: kad je Gospod raspet, đavo je svezan u paklu. Tamo se čuva sve do pred kraj sveta kada će biti nakratko pušten. Umesto palih angela se svetim činovima pribrajaju izabranici, svako po veličini i vrsti svojih zasluga; Gospod neće doći da sudi sve dok se broj otpalih angela ne ispuni svetim ljudima (tako kažu prep. Simeon Novi Bogoslov i Lavrentije Černjigovski). Pred kraj, palih duhova u adu neće biti, već će svi obitavati na zemlji i u ljudima. Sam satana će se useliti u antihrista, a sveti arhanđeo Mihail će ovog ubiti i satanu konačno svezati i predati večnom ognju i muci.
Što se tiče položaja nebesa i pakla – Sveto Pismo, bogosluženje, žitija svetih, dela svetih Otaca, svi oni kažu da su raj i nebesa gore, a ad dole. Nebesa su gore u odnosu na bilo koju tačku na zemlji, a ad je u samoj utrobi zemlje. Oni se ne nalaze u našem prostorno-vremenskom sistemu, tako da je do njih nemoguće doći „tek tako“; oni jesu tamo, tu i započinju, ali se pružaju u sasvim drugom smeru.