Bresnica – srpsko selo starije od Šumadije

Službom u bogomolji Sv. Marka i prigodnim slovima i igrom đaka ovdašnje Osnovne škole „Đeneral Marko Đ. Katanić”, Bresnica je obeležila osam vekova svog postojanja. Selo na sredokraći puta između Čačka i Kragujevca opstalo je 800 godina, a po imendanu je starije i od same Šumadije, kojoj pripada.

‒ Mi smo ovde da bismo, trudom na zemlji, sebe upodobili za carstvo nebesko. Istine vere iz Svetog pisma su nam ostale da bismo čitajući verovali u to što piše, a da verujući imamo život u Hristu – kazao je u svojoj nedeljnoj besedi, posle svete liturgije u hramu Sv. Marka, vladika žički Justin.

Iza liturgije, blagoslovio je slavske darove, a zatim osveštao spomen-česmu u porti, podignutu kao uspomenu na sve stradale iz ove parohije u Drugom svetskom ratu.

Kralj Stefan Prvovenčani, Poveljom iz 1222. godine „sa pravozaljubljenim sinom svojim Radoslavom, po milosti božjoj prinosi da bismo bili pominjani u molitvama, Brestnicu sa trgom za hranu i odevanje onima koji služe u svetom hramu ovom”. Kasnije se „t” izgubilo iz imena sela punog brestova.

Povelja prvog krunisanog Nemanjića krasi severni zid žičkog hrama i svedoči da je selo koje poklanja Žiči jedino naselje između Žiče i moravskog Gradca (danas Čačka) koje je upisano na mapi.

Teško je i zamisliti šta je sve od zbitija stalo u osam vekova bresničkih? O ranijim da ne pričamo, recimo o figuri boga Merkura, zaštitnika puteva i putnika, iz doba kad je ovo područje bilo deo Rimskog carstva. Pronađena je svojevremeno u Bresnici, stara je oko 1.700 godina i čuva se u čačanskom Narodnom muzeju.

A Bresnica je i selo sa četiri crkve i četiri sveca.

Na dva i po kilometra od središta Bresnice vekuju bogomolja iz vremena seobe Srba sa Kosova pod vođstvom Arsenija Čarnojevića, u 17. stoleću. Stara brvnara, slavi velikomučenika Prokopija, dok je nova posvećena prepodobnoj mati Paraskevi.

Zatim je u samom selu 1720. godine na temeljima srednjovekovnog hrama podignuta bogomolja čija je parohija bila od Sirče do Brđana, ali je Turci zapališe. Na pepelištu, Miloš Obrenović je u svom potonjem zemanu srezao brvnaru u slavu Pokrova presvete Bogorodice, samo što je ona s vremenom omalila te je valjalo zidati veću. Na taj posao dao se veliki dobrotvor, meštanin i đeneral Marko Katanić. Osveštana je 1906. i posvećena apostolu Marku. Najnovija bresnička crkva, kako pripovedaju u selu, likom je navela kralja Petra Prvog da svoju zadužbinu na Oplencu učini po istim crtama.

Gde ima mesta za četiri sveca, bilo je i za petog, pa Bresničani kao seosku slavu obeležavaju Spasovdan (Vaznesenje gospodnje). A neki će, ako ih ko upita šta je još važno za životopis sela, otpozdraviti ovako:

„U tursko doba, na popisu iz 1476. godine, Bresnica je imala 40 kuća, a Čačak samo 10”.

Spomen-česma stradalima u Drugom svetskom ratu

– Mi smo ovde da bismo, trudom na zemlji, sebe upodobili za carstvo nebesko. Istine vere iz Svetog pisma su nam ostale da bismo čitajući verovali u to što piše, a da verujući imamo život u Hristu – kazao je u svojoj nedeljnoj besedi, posle svete liturgije u hramu Sv. Marka, vladika žički Justin.

Posle liturgije, blagoslovio je slavske darove, a zatim osveštao spomen-česmu u porti, podignutu kao uspomenu na sve stradale iz ove parohije u Drugom svetskom ratu.

Izvor: Politika.rs