POKAJNIK
O njegovoj daljoj sudbini, povremene senke šapuću do uva nestvarne legende, ka čuđenju, ali i upozorenju za druge.
Od detinjstva je maštao o tome da napusti svoj zavičaj.
Njegov raj su bili daleka ostrva i države, u koje je putovao uvek sam, da bi iskusio život na vlastitoj koži. Ne, nije nikome verovao. Nije hteo takođe da neko saoseća njegovoj patnji.
Nevidljiv glas koji ga je budio skoro svake noći, ojačavao je u njemu muškost i želju za tim, da bude neko drugi. Nije obraćao pažnju na podrugljivosti i šaptanja, svih onih koji su hteli da ga vide u poniženju i preziru.
Polako se učio toj slobodi i lepoti koje uopšte nisu morale biti sa ovoga sveta. Ništa nije moglo zadržati dušu koju je zavela Ljubav. Zato je jednog dana zalupio vratima i nije se više nikad vratio.
O njegovoj daljoj sudbini, povremene senke šapuću do uva nestvarne legende, ka čuđenju, ali i upozorenju za druge.
Atina, avgust 1997.
Prevela sa poljskog jezika: Olga Lalić-Krovicka