NEPOZNATA BOŽIJA VOLJA
Često Gospod ćuti iz ljubavi prema ljudima. Bog dopušta teška iskušenja čoveku radi njegovog spasenja.
Zašto se čuda ne dešavaju svima? Koliko bolesnika i njihovih srodnika sa verom moli Boga i svete za isceljenje! Ali često ne vidimo da im se dogodilo čudo! Zašto? Ne postoji definitivan odgovor na ovo pitanje. Božija volja je nama nepoznata. „Ko je poznao um Gospodnji?“ (1. Kor. 2, 16) – pita se sveti apostol Pavle.
Veoma je teško objasniti Božiji Promisao, Njegovu volju i ćutanje. Ne možemo reći da je „ova osoba više vernik nego druga“ ili da „Bog voli ovu osobu više nego onu“. Kao što Gospod kaže kroz usta svetog proroka Isaije: „Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod; Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva, i misli moje od vaših misli.“ (Isaija 55,9).
Naravno, ovde treba napomenuti i sledeće. Često Gospod ćuti iz ljubavi prema ljudima. Bog dopušta teška iskušenja čoveku radi njegovog spasenja. U svom sveznanju Gospod savršeno vidi da će iskušenje, bolest, bol biti spasonosni za čoveka. Sveti apostol Pavle, koji je i sam isceljivao bolesne i činio čuda, bolovao je od teške bolesti – trna u telu (videti: 2. Kor. 12, 7). Tri puta je molio Gospoda da ga isceli, ali Bog nije ispunio njegovu molbu. Njegov odgovor je bio: „Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje“ (2. Kor. 12:9). To jest, dovoljan ti je Moj dar, jer se njegova moć u potpunosti manifestuje u tvojoj slabosti.
Mnogi svetitelji koji su činili čudesa nad ljudima pretrpeli su razne bolesti i druga iskušenja. Nisu molili Gospoda da ih isceli, već da im podari strpljenje. Ali to ipak ne znači da ne treba da tražimo Božiju intervenciju! Jer inače odbacujemo Njegovu zapovest: „Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.“ (Mt. 7, 7), i dovodimo u pitanje dar i blagodat koju je On dao svojim svetima: „Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti“ (Jovan 14:12). A naše delo su molitve i pokajno raspoloženje srca.
Drugim rečima, pustimo Boga da uđe u naša srca i naše živote. Jer bez našeg dobrovoljnog pristanka On ne može tamo ući. On uvek strpljivo čeka i poštuje našu ličnost. Gospod kuca u naša srca, ali ne ulazi na silu u njih. Molimo Gospoda za naše potrebe, ali ne kao nevaspitana deca, već tiho i ponizno. Kada nešto tražimo, ne treba da Ga primoravamo, već uvek treba da budemo spremni da izvršimo Njegovu volju. „Ne kako ja hoću nego kako Ti… neka bude volja Tvoja“ (Mt. 26:39, 42).
Mitropolit Nektarije (Antonopulos)
Za Fondaciju Prijatelj Božiji preveo: Petar Volkov
Izvor: Zadrugata.com