Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

STIGLE NA POZNATO

Istraživači i poznavaoci ptica kažu da se rode uvek vraćaju na isto mesto, a njihovo prisustvo u čačanskom naselju seže u daleku prošlost.

 

Rode su se vratile u zapadnu Srbiju, u Čačak. Meštani naselja Beljina dali su im i imena: Mia i Antonio, pa danas ponovo druguju sa novim komšijama.

rode

U ovu čačansku ulicu već četvrtu godinu zaredom vraća se par belih roda, Mia i Antonio, gde svijaju svoje gnezdo. Raduju im se i deca iz komšiluka.

– Svako jutro kad se probudim, kroz prozor vidim na banderi dve rode – kaže mala Ana (7).

Meštani Beljine svakog proleća s radošću dočekuju svoje komšije i tvrde da su gotovo sigurni da donose dobre vesti.

– Mia je sad tu položila jaja i uvek je jedno od njih dvoje tu dežurno, čuvaju to potomstvo. Druga roda ide u nabavku, ali uvek jedno na jajima leži. Fino je videti ih ovde, svi ih negujemo i pazimo. Ove naše su se tu pripitomile, donose sreću, decu. To su naše domaće rode – kažu meštani.

Istraživači i poznavaoci ptica kažu da se generacije roda uvek vraćaju na isto mesto, a njihovo prisustvo u ovom čačanskom naselju seže u daleku prošlost.

– To su pokazala iskopavanja za crkvu u Beljini gde su pronađeni lukovu za nekropole gde su dve rode sa zmijom u kljunu – kaže Dragiša Petrović, ljubitelj ptica i zaštitnik prirode čačanskog kraja.

– Ne plaše se ljudi, dosta su korisni jer se u poljima hrane i ribom i zmijama, žabama, u polju jedu sve vrste glodara, onih organizama koji umeju da naprave štetu na usevima.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: