KOLEKTIVNO (NE)SVESNO
Pravoslavni sveštenik Darko Ristov Đogo bavio se time šta je titoizam, a istoričar umetnosti Žarko Vidović istraživao je šta je titokomunizam.
Titoizam je stanje duha u kome nostalgični izbor iz sjećanja toksično preuzima primat nad osnovnim istinama sudbine srpskog naroda.
I ne samo njega. Titoista će, naričući za “standardom” (koji je i sam bio ekonomska iluzija), opravdati i preki sud partije, i Goli otok i crvenu buržoaziju i krah titoizma za koji je kriva jedino i isključivo titoistička vlast (druge nije ni bilo, niti je ima i danas).
Titoizam je ubjeđenje da je “sloboda” to što te ipak možda ne bi kaznili svaki put kad bi ispoljio, uglavnom u svoja četiri zida, svoja ubjeđenja. Titoizam je prva postmoderna ideologija koja je u svom središtu imala komunizam bez odricanja, slobodu bez prava javnosti, izdaju dojučerašnjih drugova kao normu i ubjeđenje da je srpski identitet star vijekovima, zasnovan na Zavjetu i Žrtvi, podjednako “konstrukt” i “nacionalizam” a u većoj mjeri “opasan” od onih koje je sam titoizam konstruisao.
I dok zaista postoje validni razlozi da se Srbi sjećaju svojih predaka koji su bili borci u oba antifašistička pokreta otpora, dok drugi narodi zaista jesu epohalni dužnici Josipu Brozu, Srbi koji danas nariču za njime i njegovim tekovinama ispoljavaju simptome narkomana kome toksična supstanca ne dozvoljava da živi bez nje, a vjernost njoj mu obećava dezorijentisanu smrt.
***
Žarko Vidović je u knjizi „Logoraši su poslednja srpska nacionalna elita“ govorio šta je titokomunizam.
Titokomunizam je poseban oblik komunizma (veoma različit od staljinizma): za nas opasniji nego staljinizam za Ruse.
Sad se odjednom pokazuje da nam je to Zlo nametnula Evropa i da ona ne dopušta da ga se oslobodimo.
Mi se ne možemo osloboditi titokomunizma sve dotle dok smo „evropejci“, dok gajimo neograničeno poverenje prema Evropi.
Kod nas se govori o Titu kao ličnosti, a on je obična, a to sam rekao 1967, međunarodna baraba, agent Kominterne i Engleske. On je postao autoritet jer smo mi zaboravili da autoritet nije vlast, već reč koju imam i na koju sam kršten, reč, zakletva, zavet.
Tito je antifašizam počeo da pominje tek kada je napadnut Sovjetski Savez. Tada je sazvao antifašističko veće i po mapi koju je dobio iz Teherana, mapi Bosne i Hercegovine, koju su uradili franjevci, Hrvatskoj posle rata predvideo izlaz na more.
Ta mapa se zvala Bosna argentina.
Posle rata Hrvati dobijaju Istru, Trst, Kvarner, Cres, Zadar i celu Dalmaciju. To objašnjava zašto nije sklapan mirovni sporazum posle rata, kao i zašto je Tito digao ustanak u Srbiji koja je bila mirna, a ne u Hrvatskoj gde je trebalo braniti Srbe od ustaša.
U Srbiji ustanak je bio istorijski zločin, jer je za jednog Nemca ubijano 100 Srba.