STICANJE DUHOVNOG BOGATSTVA
Ima jedno blago koje nas može zauvek obogatiti! To blago nije u gradovima i naseljima, nego na polju koje nije od ovoga sveta, ne na ovoj zemlji, nego na nebu. To je Carstvo Nebesko.
U Svetom Jevađelju po Mateju (Mt 13. 47), u jednoj od priča koje je Spasitelj naš Gospod Isus Hristos ispričao narodu koji se skupio oko Njega, govori se o sledećem: Jedan čovek pronalazi blago skriveno u polju. Naravno, obradovao se, nikome nije rekao, i pomislio: kako bi to iskoristio. Ne može tuđu zemlju prekopati; shvatio je da će blago doći u ruke drugih. Šta da radi? Saznaje da može da kupi tu njivu ako proda svu svoju imovinu. Kupovinom njive, naravno, dobija i pronađeno blago.
I mi smo neosporno veliki lovci na blago. Uvek smo spremni da upotrebimo svu svoju snagu za sticanje bogatstva. Ali, treba da znamo da postoji i takvo blago, koje nas može zauvek obogatiti! To blago nije u gradovima i naseljima, nego na polju koje nije od ovoga sveta, ne na ovoj zemlji, nego na nebu. To je Carstvo Nebesko. Kako nabaviti to blago? Prodajmo sve što imamo, sve ovozemaljsko, telesno, grešno, a kupimo nadsvetsko, bestelesno, božansko. Prodajmo, odbacimo, napustimo neveru, samopouzdanje, samoljublje, ambiciju, gordost, srebroljublje, tvrdoglavost, mržnju, svađe, uvrede, telesne strasti, luksuz, hvalisanje, prazan i srećan život, ostavimo sve to, jer je sve greh. Umesto toga steknimo, usvojimo čistu veru, nadu u Promisao, privrženost volji Božijoj, smirenje, ljubav, iskrenost, čovekoljublje, uzdržanje, stradanja, čistotu tela, pošteni rad, molitveni podvig, duhovni i pobožni život. Tako ćemo kupiti božansko blago, Carstvo Nebesko.
Hrišćanske vrline su čist dobitak ostvaren prodajom grešnih strasti i poroka u nama, a njime možemo kupiti to nebesko polje, neprocenjivo blago Carstva Božijeg. O, kad bismo znali neprocenjivost tog blaga, kad bismo zapamtili da nam je dostupno, da ga i mi možemo dobiti, zaista, svega bismo se odrekli, ostavili bi sva zemaljska blaga, prezreli bismo sve ljudske slave, prezreli bismo svetske običaje, sva uživanja ovoga sveta, odvratili bismo oči svoje da da ne gledaju ništavila (Ps. 119, 37), i svu pažnju, svu brigu, sav trud bio bi usmeren na sticanje Carstva Nebeskog, tog neprocenjivog blaga, koje se nikada i ni na koji način ne gubi, koje nas može učiniti i bogatim i slavnim i srećnim zauvek.
Upravo su to činili mnogi razboriti hrišćani, koji su sebi želeli istinsko dobro. Čak i ne napuštajući svet, zauvek su se oprostili od njega, i ceo svoj život posvetili sticanju nebeskog blaga. Mnogi i premnogi od njih su napustili gradove i naselja i otišli u pustinju da traže i zadobiju Carstvo Božije. Mnogi i premnogi razdelili su sirotinji svu svoju imovinu, ostavljajući kuće, roditelje i druge srcu drage, za Carstvo Božije.
Bilo je i onih koji su ne samo prodali svoje imanje, nego su se i sami prodali, ne samo podelili imanje, već su i dobrovoljno otišli u nevolje i ropstvo, da bi po najvećoj mogućoj ceni platili neprocenjivo blago Carstva Nebeskog. Istorija Hrišćanske Crkve ispunjena je takvim tragačima za nebeskim blagom, a mnogi od njih su nam ostavili svedočanstva o stečenim neprolaznim nebeskim riznicama svojih netruležnih tela.
Kakva dobra, bogata, srećna kupovina! Odbacivanjem grešnog postiže se sveto, prezirom prolaznog zadobija se neprolazno, gubljenjem vremenskog, prima se večno. Ko ne bi pristao na tako povoljnu razmenu? Kakva su naša zemaljska blaga u poređenju sa nebeskim? „Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije, a dušu svoju pogubi?“ (Mt. 16:26) I koliko to traje? „Jer je sunce vrelom ogrejao, i travu osušio, i cvet njen opao“; tako će i bogat čovek osušiti na putevima svojim“ (Jakov. 1:11). I šta dalje? O, kakva će strahota obuzeti ljude, kad vide da su sve izgubili, i na vreme i zauvek! Kako će se kajati što su iz strasti za blagom koje prolazi, zanemarili blago netruležno, i zauvek ostali „nesrećni, i jadni i siromašni“ (Otkr. 3, 17), lišeni slave i blaženstva nebeskog.
Da nam se takva beda ne bi dogodila, nemojmo, po rečima Spasiteljevim, „sabirati sebi blaga na zemlji“, nego „sabirati sebi blaga na nebu“. Ne rukovodimo se celog života duhom ovoga sveta, nego duhom hrišćanske „pobožnosti“, koja je, po Apostolu, „veliki dobitak“, pa i sada „ obogatimo se dobrim delima“, pripremajući dobru osnovu za budućnost, da bismo imali život večni“.