Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ŠVARCENEGER U BIOSKOP DOM SINDIKATA U LESKOVAC

Dok tako sedim i grickam sem’ke, koje sam kupio za čašku il’ dve od dečaka plavušana pred bioskop Dom Sindikata u Leskovac.

 

Drvene stolice na preklop, sa numerisanim sedištima 2,3,4, na zaobljenim metalnim pločicama u parteru, a takođe i na balkonu ovog kultnog bioskopa u gradu, 111,112,113,114.

dom sindikata

Sedim na stolici na balkonu, probivši se nekako stepenicama od mase sveta i znatiželjnika koja je došla da vidi čuvenog Arnolda Švarcenegera, glavom i bradom, na ovoj panel diskusiji, gde Švaci nešto mrsi sa politikom oko globalnog zagrevanja, zagađenja vazduha i očuvanju životne sredine i prirode.

Dok tako sedim i grickam sem’ke, koje sam kupio za čašku il’ dve od dečaka plavušana pred bioskop Dom Sindikata u Leskovac.

– Nešto pre početka diskusije –

Švaci dolazi u pratnji dva nabildovana lika telesnih dimenzija kao on, Švarceneger, u crnim majčicama, sa crnim tankim, štofanim pantalonama i crnim kožnim cipelama, kao i crnim rejban cvikerima za sunce. I ja se rukujem sa Švacijem.

– Hello mister Arnold! – kažem Švaciju.

– Kude si bre, Dulence delijo!?

I stiska mi šaku, gotovo da osećam bol u šaci i ja zapomažem…

– Pusti mi ruku, Švaci! Pusti mi bre, ruku, Švaci! Jaoj!

– Da ojačaš pa da budeš leskovački Švarceneger, čuvar u bioskop Dom Sindikata u Leskovac! – kaže mi Švaci.

– Ma umalo mi slomi ruku, čoveče!

– De, de, neje ti ništa!

I on seda na stolicu. Ispred platna do njega je golem astal sa stolicama, a ispred, na crvenoj čoji, na stoni kartonu piše: „Bivši guverner Kalifornije Arnold Švarceneger“.

Unutra je zagušljivo, pa se i Švaci obilno znoji i briše čelo papirnom maramicom i pomrvkuje kiselu vodu iz čašku, dok samo cima onu njegovu jaku vilicu i bradu, pa se stvara osećaj da žvaće žvaku.

– Sve će bude! – kaže Švaci, „Sve će si bude!“

Ponavlja to, više kao mantru Švaci, na ovaj naš „prljav leskovački neknjiževni jezik“.

– Koe toj!? – izdra se neko iz mase u parteru.

– Pa l’, gas!

– Ovej cevke će prođev po Široku Čaršiju i se zatrpav!

– Drugo.

– Neće se više čuriv dimnjaci od kotlarnice na ugalj!

– Deponije po Leskovac se rešiv ko deponija u Đermanovićevu ulicu!

– Neće se pali đubre i koe ti ne, u radničko naselje Slavka Zlatanovića!

– I ovaj deponija u Bratmilovačko polje, oko kontejneri!

Čudim se odokle sve toj zna Švaci i ovde mrsi na leskovački!?

– Sledi provokacija –

I neki se izmani s punu kesu s đubre, korke od banane, izgužvane pakle od cigarete. Kesa se odvrza i rasipa, na astal pred s’m Švacija. On ustade, sjuri se niz parter i poče da juri priliku, a ona se dade u beganje sve do klozet. Tuj ga Švaci, stiže, i ufati ga za zuluf da mu ga čupa.

– Nemoj Švaci, izem te…! Šalija sam se!

Njemu se grč pretvori u kisel kez. Pusti ga Švaci i vrati se uz astal na diskusiju.

Onda neko zapali cigaretu, i poče da pućka dim.

– Koe si zapalija taj pucvald!? – pituje ga Švaci.

I pol’k se spušti do IV red, sedište 23, uzede mu cigaretu, ušpikova i zgazi s golem đon svoje crne cipele…

– Ovdenak nema pušenje! Jasno li je!? – izdra mu se Švaci.

– Jasno. Jasno.

I nastade šunel u bioskop Dom Sindikata…

Kad se završi diskusija, s golemo tapšanje sa šljajanice, ja rekoh da uzmem autogram od Švacija, al’ on za mene učini mnogo više. Sedosmo na piće u baštu kafića Safari, s njegova dva telohranitelja.

– Ti pisuješ nešto Dule!?

– Aaaa! Aaaa! Satiru!

– Pisuj, mož’ ti se isplati jedan dan na pay-pal!

– E, će me ubaciš u film!? – pitujem Švacija.

– Te ubacim u film. Ha,ha – nasmeja se Švaci. „Kad mi pukne film!“

Meni mi se st’mni pred oči, pritruća i Švaci me pridrža.

– Će piješ li kafu!? Izgleda ti se srozaja pritisak. Konobar! Jed’n espreso za Dulenceta!

– S’g će, Švaci! Stiza!

– I čašu običnu vodu! I čašu običnu vodu! – vikam na konobara.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: