Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PRIMENA KVARCA KROZ VEKOVE

Planeta Zemlja bila je veoma izdašna kada je stvarana. Makar iz perspektive čoveka koji danas može da koristi njena silna bogatstva.

 

Minerali su jedinjenja koja su nastala geološkim procesima i jedan su od tih malih čuda koja život kroz istoriju čine jednostavnijim. Prirodni procesi koji imaju uređenu atomsku strukturu stvorili su minerale koji osim hemijskog sastava imaju i veoma specifičnu strukturu. Minerali mogu biti apsolutno istog hemijskog sastava, ali da imaju drugačiju kristalnu rešetku.

kvarc

Samorodno zlato, samorodno srebro, jedinjena silikata i brojne soli ubrajaju se u minerale. Minerale proučava mineralogija,a tema ovog teksta je njegovo veličanstvo – kvarc.

Šta je to kvarc?

Koliko ste samo puta čuli tu reč, kada govorite o nakitu, satovima, ali i kuhinjama ili brusilicama. Kvarc je vicešampion kada je u pitanju mineralska rasprostranjenost u Zemljinoj kori. Hemijski gledano on spada u okside. Može biti raznobojan, a poznati su mlečni, ružičasti, crni, žuti, sivi, zeleni.

Prema Mosovoj skali koja određuje tvrdoću, kvarc nosi broj 7. Kada tu reč čujemo, reklo bi se, zvuči nam prilično nemački. Ime potiče iz srednjovekovnog nemačkog jezika koja vodi poreklo iz češkog „tvrdy“, a nekada se izgovarala twarc.

Antički pristup

Pošto je kolevka nauke bila u antičkim civilizacijama, o ovom materijalu postoje i zabeležbe iz vremena kada je postojala Antička Grčka. Stari Grci ovaj veoma otporan materijal nazivali su krustallos, što je izvedenica iz pojma „ledeno hladan“.

Mnogi su filozofi, među kojima i Teofrast, smatrali su da je u pitanju superhladan led.

Kameni kristal i danas je sinonim za kvarc, koji je postao stanovnik gotovo svakog doma, zbog svoje neverovatne prilagodljivosti u industriji.

Nakit nikada ne izlazi iz upotrebe

Vekovima se u proizvodnji nakita kvarc koristio kao materijal koji ne drži veliku cenu, ali nije nimalo nepopularan. Čvrsta i polirana priroda kvarca ga čini materijalom koji se može naći u različitim modifikacijama. Citrin, ametist, ametrin, ružičasti kvarc – sve je to drago kamenje koje se može naći na prstenima, narukvicama ili ogrlicama.

Pionir u pravljenju čaša

Moglo bi se reći da je jedna od primarnih upotreba kvarca proizvodnja stakla. Staklo se proizvodi od silicijum dioksida, koje se nalazi kao kvarc u prirodi. Ovaj mineral se zapravo topi i ostavlja da se ohladi u željenom obliku. Optički bazirani kvarcni kristali se koriste u proizvodnji lasera, elektronskih senzora, naučnih instrumenata i drugih staklenih površina.

No, veoma često, na vašem stolu naći će se ovaj mineral dok ispijate hladno pivo pod sijalicom koja je opet, na neki način kvarc.

Proizvodnja kuhinjskih elemenata

Radne ploče za kuhinju veoma često pravljene su od ovog materijala. Pojedini proizvođači koriste čak 93% mlevenog prirodnog kvarca, kao i mali procenat kamena, školjki ili peska, dok svega oko 7% čini poliesterska smola koja vezuje supstance.

Mondial90 je jedna od firmi koja se bavi obradom kvarcnog kamena, mermera i granita i koja definitivno može ďa stane rame uz rame sa velikim svetskim proizvođačima. Kuhinja u mermeru, granitne ili radne ploče od kvarca osim što daju moderan izgled vašem domu, bez sumnje predstavljaju mesto gde će vaša posvećenost u kuhinji rezultirati izvanrednim delicijama, bilo da mesite testo ili seckate na najsitnije delove materijal za gulaš ili rusku salatu.

Brusne ploče i alati za oštrenje

Kvarc je materijal koji se odvajkada upotrebljava za oštrenje alata koji služe za sečenje. I među arehološkim iskopinama, nalažena su sečiva i ploče koje su služile za oštrenje noževa, kosa, srpova. Brus ili glatki kamen poznat je i danas u varijantama koje su prilagođene čoveku 21. veka, ali se uprkos tome još uvek mogu naći kvarcni kružni kameni, koji nalikuju onima od pre mnogo stotina godina.

Sintetički kristali – kako to?

Sintetički kristali su oni kristali koji se prave u laboratorijama. Milenijumi su čoveka naterai da osmisli načine kako da sam proizvede ono što mu je priroda ponudila kao rešenje. Veštački kristali se prave tako što se sirovi silicijum dioksid rastvara u alkalnoj vodi na visokoj temperaturu.

Ovo je proces koji je veoma spor, ali obezbeđuje kristale izuzetno visoke čistoće i visokog kvaliteta, koji mogu da pariraju prirodnim kristalima. Otporni su na kiselinu, koroziju, visoke temperature, habanje, udarce, kompresiju, savijanje, te se veoma često koriste u elektronskoj industriji, solarnoj industriji, ali i za pravljenje litografskih alata.

Čovekova veština da prilagodi prirodu sebi, nekada je bila pravi dar, a da li će se pretvoriti u neodgovorno „arčenje“ resursa, zavisi opet, samo od čoveka.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: