Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DOBRO UVEK RAZAPETO

Na šta nas poziva Krst Hristov? Da se setimo Krsta kao izbora. Izbora od koga zavisi sve u svetu i bez koga je sve u svetu – trijumf zla i tmine.

 

Krst Hristov je onaj odlučujući događaj kojim se završava zemaljski život i služenje Gospoda Isusa Hrista. To je priča o čudnoj i strašnoj ljudskoj mržnji prema Onome Koji je sve Svoje učenje usredsredio na zapovest o ljubavi, Koji je svu Svoju propoved usredsredio na poziv na samoodricanje i samožrtvovanje u ime te ljubavi.

krst hristov

Krst Hristov predstavlja večno pitanje koje je upućeno samoj dubini čovekovog bića: zašto dobro uvek izaziva ne samo protivljenja, već i mržnju? Zašto je dobro uvek bilo razapinjano u ovom svetu? Mi obično izbegavamo da damo odgovor na ovo pitanje, prebacujući u sebi krivicu uvek na nekog drugog. Svi mislimo: da sam ja bio tamo te strašne noći, sigurno ne bih postupao kao što su postupali svi koji su bili prisutni.

Ali, avaj, negde u dubini naše savesti, mi vrlo dobro znamo da to nije tako. Mi vrlo dobro znamo da su Hrista mrzeli, mučili i razapeli obični ljudi, ljudi “poput svih ostalih”, a ne neki posebno zli ljudi ili neljudi.

Pilat je, čak, pokušao da zaštiti Hrista, da odgovori gomilu. Pilat je, zatim, predložio gomili da zbog praznika pusti Hrista na slobodu. Pilat je, konačno, ispred gomile rulje oprao ruke, pokazavši time da se ne slaže sa ubistvom Hristovim. Jevanđelje nam u nekoliko poteza daje portret tog bednog Pontija Pilata, prestrašenog čoveka činovničke savesti, koji iz straha odbija da postupi po glasu svoje savesti.

Ali, zar se to isto ne događa i u našem životu, u životu koji nas okružuje? Zar to nije najuobičajenija i najtipičnija od svih životnih situacija? Zar isti taj Pilat nije prisutan i u nama samima sve vreme našega života? Zar i mi ne padamo u iskušenje da “peremo ruke” u onim životnim trenucima u kojima bi trebalo da kažemo odlučno i nepovratno “ne” neistini i nepravdi, zlu i mržnji? Pored Pilata, tu su i rimski vojnici. No, i oni su mogli da kažu u svoju odbranu: “Mi smo samo ispunjavali naređenje vlasti. Nama je bilo naređeno da eliminišemo nekog skitnicu koji je podsticao narod na pobunu i rušenje poretka. Šta, uostalom, o tome ima da se priča?”

Pored Pilata i rimskih vojnika, tu je bila i gomila, tj. isti oni ljudi koji su, samo šest dana pre toga, oduševljeno dočekali Hrista na ulasku u Jerusalim i klicali mu: “Osana, osana!” Isti ti ljudi su sada urlali: “Raspni ga, raspni ga!” … Tako je svako od učesnika u izvršenju tog strašnog zlodela bio, sa svoje tačke gledišta “u pravu”, te je imao opravdanje za svoje postupke. A svi zajedno ubiše Čoveka koji “nikakvog zla nije učinio”.

Zato je prvi smisao Krsta – smisao njegovog suda nad zlom ili, tačnije govoreći, nad lažnim dobrom, u čijem se ruhu zlo neprestano pojavljuje u ovome svetu, nad lažnim dobrom koje zlu obezbeđuje njegovu strašnu pobedu na ovoj zemlji.

Otuda proizlazi i drugi smisao Krsta. Za Krstom Hristovim dolazi naš krst, moj krst, o kome je govorio Hristos: “Ko hoće da ide za Mnom… neka uzme krst svoj” (Mk.9,34). To znači da, pred istim onim izborom, pred kojim su one noći stajali svi – i Pilat, i rimski vojnici, i jevrejski vođi, i gomila, i svaki čovek u toj gomili – stoji svako od nas uvek i svakoga dana svoga života. Spolja gledano, to može da nam izgleda kao nešto nevažno i drugostepeno. Međutim, za savest nema prvostepenog i drugostepenog. Ima samo istine i neistine, dobra i zla. Ali, svaki dan uzimati i nositi svoj krst ne znači samo trpeti teškoće i breme životno.

To, pre svega, znači: neprestano živeti u saglasju sa svojom savešću, živeti u svetlosti suda savesti. Evo, i danas pred licem čitavog sveta bezbožnici hapse ljude koji “nikakvoga zla nisu učinili”, muče ih, i biju, bacaju u tamnicu i konc-logore. I sve to “po zakonu”, sve po poslušnosti i disciplini, sve “u ime poretka” i “za dobro svih”. I koliko je i danas “Pilata” koji peru ruke, koliko je samo i danas vojnika koji se trude da ispune svoju vojničku disciplinu, i koliko i danas ima ljudi koji poslušno i ropski urliču ili, u najboljem slučaju, ćutke posmatraju taj trijumf zla u svetu.

Šta nam govori, na šta nas poziva Krst Hristov? Da se setimo Krsta kao izbora. Izbora od koga zavisi sve u svetu i bez koga je sve u svetu – trijumf zla i tmine. “Na sud sam došao u svet ovaj” – govori Hristos. Na tom sudu – sudu raspete Ljubavi, Istine i Dobra – stoji svako od nas.

protojerej Aleksandar Šmeman

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: