PRIČA O SKORO SVEMU
Sve ovo nas dovodi do zaključka da časovi engleskog, pa i svi časovi uopšte, za nas đake imaju dve uloge: edukativnu i religijsku, dok za nastavnike izgleda da imaju samo religijsku.
Eh, kako li je samo lako navesti čoveka na razmišljanje…
Naime, svako razumno ljudsko biće podstaknuto dešavanjima u svom okruženju, u svojoj glavi daje uvek jedinstvenu i potpuno originalnu predstavu svega toga u vidu svojih misli i osećanja. Mi, petnaestogodišnjaci, gimnazijalci, pogotovu posle testa iz engleskog, predstavljamo posebno ranjivu grupu.
Dakle, to su oni trenuci pri samoj izradi testa kada svako od nas daje i poslednje atome snage da uradi test najbolje što može. Zatim sledi faza provere rešenja sa ostalima. Onda, baš tamo negde između trećeg i sedmog pitanja, u zavisnosti od toga koliki je čiji kapacitet memorije, shvatimo da se više ni ne sećamo šta smo na testu napisali. Tada se vernici pomole Bogu. Svi ostali se nadaju da će testovi biti što pre pregledani radi skraćenja naših muka. Posle tog perioda neizvesnosti sledi ono najgore: ocene! I u tim trenucima vernici se mole. Svi ostali ćute. Kada nam nastavnica saopšti ocene, neki budu iznenađeni, a ostali konačno dobiju verifikaciju svog znanja.
Međutim, posle testa, samo pravi vernici se mole Bogu, jer neki odustanu u međuvremenu i probaju na drugi način da dobiju željene ocene: da uče. Ostatak učenika razmenjuje međusobno utiske… Druga poučna stvar kod ovih testova iz engleskog jeste ta da ne postoji „excellent” već i najbolji rad biva ocenjen sa „very good”! Mnogima to ni ne smeta: u dnevniku ionako piše „5”, ali mene navodi na razmišljanje da li i u svakodnevnom životu uopšte i postoji „excellent”, ili na taj luksuz savršenstva niko nema pravo?
Sa druge strane, i jedinica nije „bad” već „needs help”. Dakle, nije sve izgubljeno!
I na kraju, sve ovo nas dovodi do zaključka da časovi engleskog, pa i svi časovi uopšte, za nas đake imaju dve uloge: edukativnu i religijsku, dok za nastavnike izgleda da imaju samo religijsku. Razlika je u tome što se đaci uglavnom mole Bogu i krste pred test, a nastavnici posle (kada pročitaju sve naše bisere i odvale). U međuvremenu, svi mi se trudimo da ispunimo onu svima nama poznatu izreku a koja kaže da „od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba”. Ili se istinski molimo Bogu…