Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

LEKOVITOST BAVLJENJA PRIRODOM

U Nemačkoj se 12. juna obeležava Dan bašte. Sve više terapeuta rad u vrtu koristi u oporavku pacijenata posle moždanih udara, ili od psihičkih teškoća. Kako to funkcioniše?

 

Nemačka ima Dan bašte i to je 12. jun. Uzgajanje bilja u vrtu sve se više koristi u terapeutske svrhe.

dan bašte

„Smiruje me i usrećuje da vidim biljke kako rastu“, kaže Kristel Has (88). Penzionerka iz Berlina pažljivo sadi ruže, ali ne u svojoj bašti, već u vrtu bolnice Hercberge u Berlinu. Tamo je smeštena na gerontopsihijatriji, a baštovanstvo je deo terapije.

Has se leči od napada panike. Drugi su ovde zbog depresija, psihoza, anksioznosti, neki su dementni. Glavni lekar Torsten Krac kaže da su neki agresivni, ili da često plaču, ali da rad u vrtu pomaže da se umire.

„Rad sa zelenilom popravlja raspoloženje čak i bez lekova“, kaže Krac. „Time recimo pacijenti sa depresijama ponovo dobijaju želju za životom jer nešto aktivno rade. Pre toga uopšte nisu verovali u sebe.“

Lekar dodaje da većina starih dementnih pacijenata ima odnos prema prirodi. Ruke u zemlji im pomažu da se sećaju. „Jer, već su ranije radili slično, pa makar bilo to vađenje repe iz zemlje tokom rata.“

„Pacijenti, koji su inače u pasivnoj ulozi, sada se aktivno staraju o nečemu, preuzimaju odgovornost za biljke. Objekat nege tako postaje negovatelj“, dodaje Krac.

Dobro za dušu i telo

Znanja o terapeutskom dejstvu bašte sežu još u antiku. Posle Drugog svetskog rata se metoda koristila u SAD za rehabilitaciju ratnih veterana.

„Tehnike pomažu da se nauče nove stvari, ili obnove zaboravljena znanja“, piše Američko udruženje za hortikulturnu terapiju.

Prema njima, bavljenje vrtom poboljšava pamćenje, kognitivne i jezičke sposobnosti, ali i mišiće, ravnotežu i kondiciju.

Klinika Hercberge je pre 17 godina prva u Nemačkoj počela sa ovom metodom u stacionarnom lečenju. Ali, do danas metoda nije sasvim prihvaćena.

Dok penziono osiguranje pokriva troškove, mlađi pacijenti bi morali sami da ih snose jer zdravstvena osiguranja za sada ne plaćaju vrtlarsku terapiju.

Nije baš za svakog

„Terapija se primenjuje mahom u pomoći starijima, kao i na psihijatrijskim rehabilitacijama i lečenju od bolesti zavisnosti, ali sve češće i u pedagoškom radu“, kaže Andreas Nipel, predsednik Međunarodnog društva za baštensku terapiju.

Prema njegovoj proceni, između 300 i 400 terapeuta u Nemačkoj specijalizovano je za vrt.

Nipel dodaje da su mnoge studije potvrdile pozitivne efekte. „Baštovanstvo se dobro može upotrebiti kad ljudi recimo posle moždanog udara ponovo moraju da uče da koordinisano koriste obe ruke, da hodaju, stoje.“

Ipak, kako upozorava Krac, to nije za svakog. „Pomaže samo ljudima koji imaju pozitivne asocijacije na baštu. Zato unapred istražujemo biografiju pacijenta da vidimo šta mu odgovara.“

Izvor: DW

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: