Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DUGOROČNE POSLEDICE

Prisustvo olova u krvi dece indikator je velikog problema koji nije nastao juče, ali koji mora da se rešava koliko danas ili sutra.

 

Visoka koncentracija olova u krvi dece u Srbiji je rezultat izloženosti zagađenoj životnoj sredini, izjavio je predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije Dragoslav Popović, povodom istraživanja objavljenog u medicinskom časopisu Lanset i upozorio da su posledice dugoročne i da niko od njih nije zaštićen, ma koliko bogat bio.

olova u krvi dece

Istraživanje u okviru Studije globalnog opterećenja bolestima, povredama i faktorima rizika, pokazalo je da je prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji 2,4 mikrograma po decilitru, odnosno među najvećim u Evropi.

Popović je ocenio da je prisustvo olova u krvi dece indikator velikog problema koji nije nastao juče, ali koji, kako je naglasio, mora da se rešava koliko danas ili sutra.

Prema njegovom objašnjenju, “prisustvo olova u krvi je rezultat izloženosti polutantima u atmosferi, u vodi, u onome što nas okružuje“.

„Zato kada merimo koliko je zagađen vazduh u Beogradu ili gradovima Srbije, u isto vreme merimo i posledice tog zagađenja na zdravlje”, ukazao je Popović.

On je siguran da se olovo, kao i drugi teški metali, taloži u organizmu i dovodi do dugotrajnih promena i posledica.

Olovo utiče na mentalno zdravlje

Posebno utiče na mentalno zdravlje, na intelektualne kapacitete, a kasnije u životu može da donese i druge posledice po zdravlje, rekao je Popović.

Kako je istakao, Lanset je, kao jedan od najrespektabilnijih svetskih medicinskih časopisa, formirao komisiju upravo kako bi se bavio tim problemom i izneo ga na videlo.

Rezultate o koncentraciji olova u krvi treba shvatiti izuzetno ozbiljno, naglasio je Popović i dodao da je, uz istraživanje, ponuđena i virtuelna mapa, na kojoj je vrlo vidljivo trenutno stanje u praktično svim zemljama sveta.

I kad pogledate kartu Evrope, ilustrovao je on, jasno vidite da je najbolja situacija u „staroj“ Evropi, nešto lošija u novim članicama Evropske unije, „dok je kod nas koji se nalazimo ‘na periferiji’ problem dostigao zabrinjavajuće razmere“.

Prema Popovićevom mišljenju, srž tog problema je nerazumevanje koliko životna sredina utiče na zdravlje, uključujući vazduh koji udišemo, voda koju pijemo, hrana koju jedemo ili okruženje u kojem se nalazimo.

BioLiver kapi za jetru

Ako ne rešimo pitanja vezana za životnu sredinu, ne možemo da rešimo ključne zdravstvene probleme, ocenio je on i konstatovao da ovo nije problem koji može da se leči u bolnici, niti može da se prepiše lek.

Ovo je problem koji mora da se rešava na nivou zemlje, a zdravlje mora da bude deo svih politika, poručio je Popović.

Trujemo sebe i svoju decu

Prema njegovom obrazloženju, to znači da, kada radimo strategiju o saobraćaju ili energetici, ili o zaštiti voda, ministar zdravlja i predsednik vlade moraju da obezbede da su te strategije zdrave za stanovništvo.

“Inače, ako nastavimo ovako, trujemo sami sebe i što je još gore, trujemo našu decu”, upozorio je Popović, i pozvao da akcija čišćenja životne sredine počne odmah, i da se nikada ne prekida.

“Automobili koje vozimo, saobraćaj, grejanje koje proizvodi teške metale, voda koju pijemo – sve je to ključno za zdravlje“, napomenuo je on i predvideo da će biti potrebno vreme da se životna sredina „isčisti’ da bi mogli da kažemo da živimo u zdravom okruženju i da nema posledica po zdravlje.

Kada je reč o greškama koje su pravljene i propuštenim prilikama za poboljšanje situacije, Popović je podsetio da je Srbija poslednja u Evropi ukinula proizvodnju i prodaju olovnog benzina.

Poručio je i da mora se shvati da, bez obzira na to koliko je neko bogat ili gde živi, ne može svoje dete da „isključi“ iz ove situacije.

“Problem imaju i najbogatiji, a kod siromašnih je utoliko veći pošto su izloženi i drugim rizicima. To je samo znak da svi moraju da se mobilišu da se nešto promeni”, naglasio je Popović.

Ako se nastavi isti odnos prema zagađenju životne sredine, on smatra da sami sebi sečemo granu na kojoj sedimo.

“Rezultati Lansetove studije, ali i ono što se zna o teškim metalima, govori da sečemo svoj intelektualni i ekonomski potencijal i svoju budućnost”, zaključio je Popović.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: