PROCES UGRADNJE I KRAJNJI REZULTAT
Moram priznati da odlaske kod zubara ne volim još od malih nogu. Tačnije ne volim ih od prvog susreta koji pamtim.
Pošto kao dete nisam bila najredovnija u pranju zuba, roditelji su zamolili stomatologa da me naplaši. I on je to maestralno uradio…
Pre izvesnog vremena osetila sam bol u zubu i dugo odlagana poseta stomatologu je morala da se desi i to što pre. Nakon pregleda zuba, u mojoj stomatološkoj ordinaciji u Vršcu su me obavestio da ću nakon radova na zub morati da stavim krunicu i da bi trebali što pre da počnemo sa njegovom popravkom. Naravno, da sam redovno kontrolisala zube, kvar bi bio uočen na vreme i problem bi bio rešen pomoću plombe (što je manje neprijatno iskustvo, ali i povoljnije rešenje).
Kada sam dobila anesteziju osetila sam ubod i kratkotrajno blago peckanje na mestu uboda. Anestezija je delovala u roku od par minuta, a za to vreme smo popričali o sledećem koraku – trajnim krunicama. Saznala sam da ove krunice mogu biti metalo-keramičke ili bezmetalne krunice (o njihovim prednostima i manama ćete moći da pročitate u nastavku teksta). Samu obradu zuba nisam osetila, mada je vibracija koju je proizvodio stomatološki instrument bila neprijatna. Nakon uzimanja otiska i postavljanja privremene krunice, napustila sam stomatološku ordinaciju sa olakšanjem.
Koliko se dugo nosi privremena krunica?
Privremenu krunicu sam nosila skoro dve nedelje, vodeći računa o oralnoj higijeni i hrani koju jedem. Imala sam sreće i krunica je sve vreme ostala na mestu i nije se pojavilo fizičko oštećenje na njoj, pa nisam opet morala do stomatološke ordinacije. Za to vreme sam se upoznala sa prednostima i manama trajnih krunica u zavisnosti od materijala od koga su izrađene.
Tipovi krunica
Bezmetalne krunice su predstavljale skuplje rešenje. One se izrađuju od materijala koji se zove cirkonijum i on je skuplji od svih vrsta metala koji se mogu naći u metalo-keramičkim krunicama. Ove krunice izgledaju gotovo kao pravi prirodni zubi, što je u mom slučaju bio bitan faktor s obzirom da se radilo o prednjem zubu. Ove krunice se nakon kratkog skeniranja zuba, relativno brzo proizvode u samoj ordinaciji na mašini koju navodi računar. Kod njih je uzimanje otiska manje invazivno i sastoji se samo iz jedne faze, što nije slučaj sa uzimanjem otiska zagrižajem, koji predstavlja standardnu proceduru prilikom izrade metalo-keramičkih krunica. Mana metalo-keramičkih krunica je i rizik od alergijske reakcije na metal, stvaranja sivih naslaga na desnima usled oksidacije metala, ali i rizika da se u budućnosti metal vidi uz ivicu desni, ako dođe do njihovog povlačenja. S obzirom da je cirkonijum prirodan materijal, kod bezmetalne krunice ne postoji rizik od alergije, a njegova prozračnost mu omogućava da se i po boji savršeno uklopi sa okolnim zubima (u šta sam se na kraju i sama uverila). Obe vrste krunica je potrebno redovno održavati da bi trajale što duže – pranje mekom četkicom dva puta dnevno, čišćenje koncem jednom dnevno izbegavanje tvrde hrane koja bi mogla da ih ošteti.
Stavljanje bezmetalne krunice je bilo prijatnije iskustvo nego prethodni odlazak stomatologu, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što sam znala šta da očekujem. Krajnji rezultat je bio i više nego zadovoljavajuć, tako da bih je svima preporučila. Ovu krunicu je moguće kombinovati i sa mostom i sa implantom. A ukoliko je potrebno da uradite veći broj zuba, a cena Vam predstavlja bitnu stavku, moguće je kombinovati obe vrste krunica. U tom slučaju metalo-keramičke krunice idu na zadnje, a bezmetalne krunice na prednje zube. Pre svega zbog estetskih razloga.