Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

UTICAJ VRUĆINE

Veće temperature menjaju ukus vina, izmenjuju mu karakter sa većim sadržajem alkohola i često sa bitno drugačijim aromatskim profilom od očekivanog.

 

Porast prosečne temperature širom sveta doneo je, i nastavlja da donosi, velike promene i izazove za vinare: od potrebe za prilagođavanjem sortimenta putem uvođenja otpornijih sorti vinove loze, do učestalih ekstremnih vremenskih pojava koje ugrožavaju vinograde.

ukus vina

Jedna od najozbiljnijih posledica klimatskih promena je promena organoleptičkog sastava vina – veće temperature daju vina izmenjenog karaktera, sa većim sadržajem alkohola i često sa bitno drugačijim aromatskim profilom od onog koji uobičajeno vezujemo za određene sorte vinove loze.

Kvalitet vina, kako navode u opširnom tekstu u Knowable Magazine, počiva na ravnoteži između šećera, kiselina i sekundarnih jedinjenja. Fotosinteza podstiče stvaranje šećera, a kiseline se razlažu u procesu sazrevanja bobica, dok se sekundarna jedinjenja talože tokom sezone rasta – tanini i druge supstance koje određuju karakter vina. Na ovoj delikatnoj ravnoteži počiva naša današnja percepcija vina i naš sud o njegovom ukusu i aromi, a klimatske promene ubrzano narušavaju ovaj balans.

Vina u vrelim oblastima kao što je jug Francuske imaju, na primer, sve više alkohola, navode u Knowable Magazine.

– Ovaj trend je veoma nepoželjan za potrošače, naročito kada ga prate umanjene kiseline, kaže Sesil Ha, portparol Vinskog saveta Bordoa.

– Kiseline daju vinu svežu voćnost i omogućavaju dugo čuvanje u podrumu – govori Ha.

Kerolin Ros, istraživač hrane na Univerzitetu države Vašington u SAD, kaže da vina sa više alkohola imaju začinski ukus, što je ponekad željena, a najčešće neželjena posledica zagrevanja atmosfere.

– Kako vreme postaje sve vrelije, crvena vina u sve većoj meri dobijaju karakter, na primer, zinfandela. I to je sjajno ako želite da gajite zinfandel. Ali ako gajite pino noar ili kaberne sovinjon, vi sa porastom temperaatura više nemate najbolji izraz tih sorti – objašnjava Ros.

Mnogi vinari i stručnjaci za vino izražavaju zebnju da klimatske promene nepovratno oduzimaju dušu vinu kakvo danas poznajemo. Među njima je Karen Meknil, ekspertkinja iz doline Napa i autorka knjige The Wine Bible.

– Najveći izazov koji donose klimatske promene jeste nepredvidljivost. Proizvođači su nekada znali koje sorte treba da gaje, kako da ih gaje, kada da počinju berbu i kako da dobijaju vino postojanog kvaliteta. Danas svaki korak u proizvodnji „visi u vazduhu“ – kaže Karen Meknil.

Karen Meknil je veoma slikovito opisala progresiju aroma u vinu u uslovima povećavanja prosečnih godišnjih temperatura:

– Nezrela trešnja, gotovo zrela trešnja, zrela trešnja, sok od trešnje, trešnje kuvane u šerpi kao za pitu, suve trešnje koje imaju ukus nalik na suvo grožđe – govori Meknil i dodaje da povećanje temperatura čini da ukus suvog grožđa postaje sve dominantniji, što vinu oduzima karakter:

– Sve grožđice imaju isti ukus – kaže Karen Meknil, koja čak tvrdi da su promene toliko intenzivne da su kadre da zbune i najiskusnije vinske znalce.

– Mnogi nosioci titula Master Sommelier i Master of Wine spremni su da priznaju da danas nikada ne bi položili ispite za te titule, što naročito važi za deo ispita koji obuhvata slepu degustaciju – govori stručnjakinja za vino.

Pesimističan ton teksta u Knowable Magazine ublažen je ocenama da će vinska industrija, agilna i kreativna, morati i moći da se prilagodi novonastaloj situaciji, što putem zaštite vinograda, što uvođenjem novih sorti i kreativnim radom u podrumu.

Izvor: Vinoifino.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: