Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ČUVARKA DRŽAVE

Kneginja Milica Hrebeljanović, Lazareva 55-godišnja udovica, preuzela je vlast dok njen tad petnaestogodišnji sin Stefan ne postane punoletan.

 

Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena, kneginja Milica Hrebeljanović!

kneginja milica

Naime, gubitak kneza Lazara Hrebeljanovića i njegove vojske doneo je nove sudbonosne dane – borbu žena za spasavanje svega preostalog. Tako je prvi put u istoriji Srbije žena došla na upražnjeno vladarsko mesto. Kneginja Milica Hrebeljanović, Lazareva 55-godišnja udovica, preuzela je vlast dok njen tad 15-godišnji sin Stefan ne postane punoletan.

Kako su brojni muškarci izgubli svoje živote, braneći granice svoje otadžbine, i mnoge druge žene su tada, poput nje, preuzele ulogu čuvara porodice, potpuno zavijene u crno. Dok si neke obukle monašku rizu i život posvetile Bogu.

Kneginja Milica rođena je oko 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, kao čukununuka Vukana Nemanjića, najstarijeg sina velikog župana Stefana Nemanje. Sa roditeljskog dvora odlazi na carski, gde se obrazuje. Tu, sa 18 godina, upoznaje Lazara Hrebeljanovića, sina carskog logoteta.

Potom uz blagoslov cara Dušana i carice Jelene 1353. godine ljubav dvoje mladih ljudi krunisana je brakom. Imali su, čak, osmoro dece – pet kćeri: Maru, Draganu, Jelenu, Teodoru i Oliveru, i tri sina, Stefana, Vuka i Dobrivoja, koji je umro u ranom detinjstvu.

Milica je sa Lazarom, već osamostaljenim knezom Raške s prestonicom u Kruševcu, živela na dvoru uređenom prema nemanjićkoj tradiciji, čiji zlatni vek traje do bitke na Kosovu.

Posle kosovskog gubitka bilo joj je ponuđeno da sa decom mir nađe u Dubrovniku, ali ona je ostala u opustošenoj Srbiji i preuzela ostatke države svoga supruga. Pored brige o maloletnoj deci, posvetila se državnim poslovima.

Sve što je dotad proživela uz supruga vladara kneginja je primenila u vreme sudbonosnih odluka. Prvi put u istoriji žena je došla na vlast. Milica Hrebeljanović, Lazareva 55-godišnja udovica, postala je čuvar države, a ostale žene ulogu čuvara porodice i naroda. Ništa više nije bilo isto posle Kosovskog boja.

I ranije uticajna u srpskom narodu, tri meseca nakon Kosovskog boja, pred opasnošću od Ugara, kneginja Milica se odlučuje na savez sa dotad najvećim neprijateljima, Turcima. Uz primanje vazalnih obaveza, plaćanje danka i davanje vojske, dogovor je podrazumevao i ličnu žrtvu srpske vladarke, odlazak njene najmlađe ćerke Olivere u Bajazitov harem.

Milica je mudro upravljala Srbijom sve do Stefanovog punoletstva 1393. godine, kada ostavlja svetovno ime i postaje monahinja Evgenija. Ipak, ostaje nezamenljiv savetnik mladog despota. Do kraja je stajala uz njega i pronalazila izlaze iz najtežih prilika.

Bila je omiljena srpska vladarka. Ljubav i poštovanje prema njoj narod je preneo i u pesme, a pisac njenog žitija svedoči:

„Po lepoti i dobroti svojoj ona ne beše samo žena nego i mudri Odisej u mnogim stvarima. Ko će izreći sva njena dela!“

Preminula je 11. novembra 1405. godine u manastiru Ljubostinji, svojoj zadužbini, gde je i sahranjena.

Izvor: Kurir stil

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: