POUKA O SPASENJU
I monah i svaki pravi hrišćanin, ako počne sa pokajanjem, sve će steći. Ako se onaj, ko se trudi za spasenje spotakne, pa čak i ako padne, ne treba da se zbog toga smućuje…
Gospod sa nama postupa kao otac sa decom. Ne bojte se – postoje među nama ljudi koji se neprestano nalaze u pokajanju pred Bogom i tim pokajanjem privlače milost Božju. Ne bojte se. Ako se nekom desilo da pretrpi od iskušitelja, bez toga se ne može, jer smo mi u borbi, u podvigu; ali se ne smemo plašiti. Onaj ko iskreno želi da se spase i koji se po promislu podvrgava iskušenjima neće ostati u svojoj nevolji.
Gospod dopušta iskušenja sve do same smrti naše, ali radi koristi našim dušama. Ja ovako sa strane gledam kako se bratija po manastirima muči. Oni nagradu ne vide, ali ja je vidim. Samo ko podnosi, dobiće i nagradu. Ne valja kada se neko vrati u svet na pređašnji život. Strpljenje je neophodno u svim iskušenjima. Gospod ih šalje po silama našim, a ako je iskušenje veće, onda će i snage dodati da se istrpi. Naš život je mučeništvo koje samovoljno trpe svi oni koji žele da idu za Hristom. Naravno da se pri ispunjavanju zapovesti Hristovih dešavaju iskušenja kojima Gospod isprobava našu ljubav.
Živeći među ljudima teško je proniknuti u duhovno delanje, jer pri opštenju sa njima i pri susretima često izbijaju nesuglasice i nesporazumi. Kao što je voda čista dok stoji, ali kada padne kiša onda se uzmuti, tako je i sa umom ljudskim među ljudima. Onaj, pak, koji želi da se spase, koji ljubi svoje spasenje, sabira svoj um i moli se: „Gospode Isuse Hriste, Ti vidiš kakva su me iskušenja napala i u kakvim se nevoljama nalazim. Sa svih strana sam okružen svim mogućim iskušenjima i pretrpan sam njima. Milošću Tvojom izbavi me od njih i učini da sve bude na korist!“
Treba se moliti da Gospod daruje silu i prosvećenje, moliti se da daruje Svetog Duha, jer kada Duh sveti siđe na čoveka, onda ga prosvećuje kao sunce, i čovek vidi sva dela svoja i razume ih, poznaje šta je od Hrista a šta od đavola. Tada čovek poznaje i ljude vrle, i ljude lukave, koji samo nose masku vrline, jer svi govore duhovne reči, ali su im ciljevi drugi. Dobri ljudi govore iz punog srca!
Verujte da čoveka koji prebiva u zapovestima Božjim takva ljubav Božja posećuje da može ko hoće da ga grdi, da ga ponižava i vređa, i sve to neće naći odjeka. Ko gaji u sebi strah Božji, taj se kloni svega ljudskog: i susreta i viđenja, i šetnji i ostalog. Ko ima strah Božji taj se i među ljudima prosvećuje; potom mu se po malo otvara um i on postepeno saznaje stvari, pa prelazi u ljubav Božju!
Kada lukavi đavo to vidi, počinje sa svojim smicalicama. Zbog toga je neophodna velika pažnja da bi se misao o Bogu čvrsto sačuvala. Gospod pomaže, ali je od strane čoveka neophodna odluka i čuvanje. Starajte se da život provodite monaški, da uvek tražite Gospoda vapijući: „pomozi mi Gospode! prosveti me!“, i tako se danonoćno ustremljujte Bogu. Posle ovoga čovek počinje da prebiva u pobožnom ushićenju, sve mu postaje razumljivo i on shvata kako treba postupati.
Od mladosti u nama se nalaze strasti: kod nekog gordost, kod nekog gnev i ostalo. Treba ih lečiti lekovima koje su odredili sveti oci. Neophodni su post i bdenje i treba se truditi da čovek plače. Jer, podvig i jeste to da se mi molimo; tada nam Gospod daruje Svetog Duha. Zbog toga postimo, bdimo, podvizavamo se. Čovek je uvek dužan da se kaje kao grešnik. Hristos je otišao na krst da nam pokaže način života.
Ko hoće da se približi Bogu taj mora da se razapne svetu, to jest svim strastima. Kada Duh Sveti prosveti čoveka, onda on ne želi ni radost ni veselje, nego voli sve što je istinski Hristovo. Tada on sa čistim srcem stoji pred Bogom i Gospod udaljava od njega neprijatelja koji ne može da se zakači za njegove pomisli. Gospod Mu daruje istinsko smirenje zajedno sa suzama.
Da, a i zašto mnogo govoriti? I monah i svaki pravi hrišćanin, ako počne sa pokajanjem, sve će steći. Ako onaj ko se trudi za spasenje dopusti da se spotakne, pa čak i ako padne, i u padu provede dan ili dva, ne treba da se zbog toga pomete, nego neka čvrsto drži svoj put; jer bez borbe na ovoj stazi se ne može. Slično kao u ratu: pucaju i sa jedne i sa druge strane, jednom pobeđuju a drugi put bivaju i pobeđeni!
starac Hariton