MEČ VEKA

Rejkjavik 1972. U glavnom gradu Islanda održava se Svetsko prvenstvo u šahu. Amerikanac Bobi Fišer izaziva šahovsku velesilu Sovjetski Savez.

 

Gde je Bobi Fišer? Prvi jul 1972. godine. Atmosfera u Narodnom pozorištu u Rejkjaviku postaje napeta. Sala u kojoj treba da počne „meč veka“ dobro je popunjena, ali jedno mesto je prazno. Nema izazivača iz SAD, Roberta „Bobija“ Fišera. Nema ni Gudmundura Torarinsona, mladog predsednika Šahovskog saveza Islanda. Torarinson danas ima 82 godine i ovako se toga seća: „Do poslednjeg trenutka sam pregovarao sa Fišerovim advokatom, uvek se radilo o novcu i raznim detaljima.“

fišer

Uzalud, šahovski velemajstor iz Njujorka, poznat po svojim eskapadama, nije se pojavljivao. „Kasnio sam petnaest minuta na otvaranje, nisam pripremio govor i nisam znao šta da kažem na bini“, kaže Torarinson. Odluku je doneo tek kad je bio na metar od podijuma. Umesto da otkaže meč, Islanđanin je zaigrao poker i spontano – zvanično otvorio takmičenje. „Šta bi se dalje dešavalo u šahovskom svetu da smo mi Islanđani tada otkazali meč“, pita se Torarinson.

Džentlmen protiv genija

Torarinsonova spontana odluka pokazala se ispravnom: „Znao sam da se Fišer čitav svoj život pripremao za borbu za tu titlu. Nakon što je američki pokrovitelj povećao novčanu nagradu na tada neverovatnih 150.000 dolara, Fišer je konačno seo u avion za Rejkjavik. Stigavši tamo, odjednom je uspavanu islandsku prestonicu pretvorio u centar pažnje svetske štampe. „Čitav svet se interesovao za duel Istoka i Zapada na šahovskoj tabli“, priča Torarinson.

Na jednoj strani šahovske table sedeo je – koliko ekscentričan, toliko i genijalan Bobi Fišer iz Njujorka (citat: „Šah je rat na tabli“), a na drugoj, samouvereni ruski branilac titule Boris Spaski. „Većina Islanđana tada je priželjkivala povedu simpatičnog Spaskog“, seća se Islanđanin Helgi Olafson, tada 16-godišnji šahovski talenat, a kasnije velemajstor. „Spaski je bio džentlmen“.

Ali, za spektakl se pobrinuo Bobi Fišer. Nekadašnje šahovsko čudo, čitavo leto je svet držao u neizvesnosti. Tek 11. jula je konačno odigrao prvu partiju – u kojoj ga je Spaski pobedio. U drugoj rundi nije hteo da igra. Smetale su mu buka i svetlost. A sumnjao je i u trikove sovjetskog tima. Fišer je odbio dalje da igra i bez borbe je izgubio. Skandal! Svetsko prvenstvo u šahu samo što je počelo, a treba da se otkaže.

Meč spasao šef izdavačke kuće „Karl Maj“

Spasilac meča bio je jedan Nemac. Glavni sudija Lotar Šmid, i sam šahovski velemajstor, kao i vlasnik izdavačke kuće „Karl Maj“ iz Bamberga, pronašao je rešenje. Partija se odmah premestila u jednu sporednu prostoriju gde se inače nalazio sto za stoni tenis. „Lotar Šmid je bio odličan sudija“, priseća se Gudmundur Torarinson. A onda usledio legendarni početak treće partije. Šmid je dvojicu šahista gurnuo u fotelje i povikao: „A sada, igrajte šah!“

I Fišer je igrao. Treća partija je bila prekretnica. Možda i uznemiren svim tim što se dešavalo, Spaski je pravio greške i doživeo neočekivani poraz. Od tog trenutka, Fišer je preuzeo komandu nad šahovskom tablom.

„Spaskom je šah oduvek bio važan, pa je nastavio da igra uprkos Fišerovim eskapadama“, kaže Helgi Olafson. Islanđanin žali što i tada, kao i sada, svi pričaju samo o Bobiju Fišeru. „Zaboravljamo koliko je Boris Spaski veliki igrač i sportista.“ Ali ništa nije pomoglo – 31. avgusta je kucnuo čas: nakon pobede u 21. partiji, Fišer je bio ispred sa nedostižnom razlikom od 12,5 prema 8,5. Bila je to velika senzacija. Prekinuta je višedecenijska dominacija Sovjetskog Saveza u šahu. U Rejkjaviku SAD nisu pobedile u Hladnom ratu, ali su dobile bitku na šahovskoj tabli.

Mit o Fišeru

Ali priča o Svetskom prvenstvu u šahu 1972. godine ne završava se ceremonijom zatvaranja. Širom sveta nastala je pomama za tom igrom. „Odjednom je šah bio nešto što je interesovalo sve i sa čime je čak mogao i da se zaradi novac, čak i ako niste iz Sovjetskog Saveza“, priča Helgi Olafson. Izrasla je čitava generacija mladih šahovskih velemajstora, i to ne samo na Islandu.

A tek u godinama koje su usledile, „meč veka“ je zaista postao mit. Fišer se trijumfalno vratio u SAD, ali onda su se pojavile nove zagonetke. Ponovo se postavilo pitanje: Gde je Bobi Fišer?

Amerikanac se povukao i odbrana titule svetskog prvaka je izostala. Svetska šahovska federacija nije želela da izađe u susret čitavom nizu Fišerovih zahteva i titulu je konačno 1975, bez borbe dodelila mladom Rusu Anatoliju Karpovu. O Bobiju Fišeru se nakon toga više ništa nije čulo – sve do 1992. godine. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, Fišer je u nezvaničnoj, ali unosnoj partiji savladao Borisa Spaskog na Svetom Stefanu u Crnoj Gori (tada deo SR Jugoslavije). Još jednom je pokazao svoju klasu, po drugi put savladavši starog rivala.

Ali, taj meč je oblikovao dalji život američkog šahiste. Pošto je SR Jugoslavija bila pod sankcijama SAD, američke vlasti su protiv njega pokrenule istragu zbog kršenja sankcija.

„Humanitarna akcija“

„Fišer se osećao progonjenim. I bio je progonjen“, kaže Helgi Olafson. Uz podršku ljubitelja šaha, sve sumnjičaviji Fišer putuje svetom. Pažnju privlači sve bizarnijim nastupima. Zastupa teorije zavere, izražava se antisemitski i antiamerički. Najniža tačka dostignuta je 2005. Bivši svetski šampion, narušenog zdravlja, u Japanu je završio u pritvoru.

Pa ipak, na Islandu nisu zaboravili bivšeg šampiona. „Bilo je jasno da nešto mora da se desi“, seća se Helgi Olafson. Osnovan je komitet na čijem je čelu bio organizator Svetskog prvenstva Gudmundur Torarinson. Cilj je bio da se Bobi Fišer ponovo dovede na Island. „To je bila čisto humanitarna ideja“, kaže Olafson. Ubedili su ministra spoljnih poslova da Bobiju Fišeru dodeli islandsko državljanstvo. Sa SAD i Japanom je dogovoreno da Fišer dođe na Island. U martu 2005. godine, Bobi Fišer, s dugom bradom, ponovo je sleteo u Rejkjavik, mesto svog velikog trijumfa.

Zadnja stanica Rejkjavik

„Bio je slomljen čovek, kada je ponovo došao na Island“, kaže Helgi Olafson, čovek koji je pomagao bivšem svetskom prvaku poslednjih godina njegovog života. Napisao je i knjigu o tom vremenu. „Od samog početka sam Fišeru jasno stavio do znanja da me njegove lude priče ne interesuju“, kaže Olafson. Posle toga su se uglavnom dobro slagali.

„Kada je Fišer sa 29 godina iznenada prestao da igra, bio je samo Bobi Fišer, bez šaha, čovek bez pravog života“, kaže Olafson. Ipak, tokom poslednjih godina života na Islandu uspeo je da pronađe mir.

Zdravstveno stanje Amerikanca naglo se pogoršalo 2008. Do samog kraja nije verovao lekarima i odbio je lečenje bolesti bubrega. Bobi Fišer, kojeg mnogi smatraju najboljim šahistom svih vremena, umro je u januaru 2008. godine. Prema rečima Helgija Olafsona, njegov poslednji stan u ulici Klaparstigur broj 5 u Rejkjaviku, i dalje izgleda isto kao što je izgledao kada ga je, neposredno pred smrt, napustio Bobi Fišer.

Izvor: DW.com