Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PROMOCIJA

Knjige Zorana Milojevića tumače razorno delovanje ideologije koja je unesrećila srpski narod, osramotila tradiciju i istoriju, izneverila pretke stvarajući nove janjičare, rekla je prof. dr Darinka Vučinić.

 

Novi roman Zorana D. Milojevića „Nenavidnici“ predstavljen je u sali parohijskog doma Hrama Svetog Save. Radi se o dvanaestoj knjizi plodnog romanopisca Zorana Milojevića.

nenavidnici

Goste je u parohijskom domu pozdravio jerej Vladimir Marković, starešina hrama Svetog Petra i Pavla na Topčideru. Ugledni govornici promocije bili su prof. dr Darinka Vučinić, novinar i pisac Vanja Bulić, reditelj Dragoslav Bokan i istoričar Saša Adamović.

Prof. dr Darinka Vučinić je prvo pomenula od kakvog je uticaja na Zorana Milojevića imao njegov profesor srpskog jezika Miladin Raspopović, rekavši da ga je on stvorio, ali da je i Zoran stvorio svog profesora. Zoran Milojević ovim romanima zadire u samu srž srpskog nacionalnog bića, te da za njega Kosovo i Metohija nisu samo predeli srpske tradicije i misli, nego zaista čitav njegov život. Zoranovo delo je dragoceno, kaže dr Vučinić i dobro je što postoje ljudi „Srbovidnici“ koji ga podupiru u njegovom trudu i radu.

Čudesni svet ZoranovIh likova

– Nenavidnici su konačno veoma vidljivi, jer je njihova tvorevina nenavidnijada koju živimo. U njoj se sve, svako i svi prepoznaju delom i životom u hiljadama stranica u dvanaest knjiga Zorana Milojevića koje tumače razorno delovanje ideologije koja je unesrećila srpski narod. Osramotila tradiciju i istoriju. Izneverila pretke stvarajući nove janjičare. Janjičare koji junake svoga naroda hapse i „isporučuju“ da im sudi englesko-nemačko-američki sultan u Hagu. Davno reče veliki Njegoš da je Engleska Evropi isto što i sotona vaseljeni, rekla je dr Vučinić.

Novinar i pisac Vanja Bulić pisao je predgovore za više romana Zorana Milojevića. On je na promociji napomenuo da je njegov otac bio partizan, a Zoranov četnik. Da su stradale i jedna i druga porodica.

– Zoranov otac je izbačen s posla, a moju majku su ubeđivali da abortira i da ostavi mog oca. Sam Ranković je priznao da je 47 ljudi poslao na Goli Otok bez krivice. Moj otac je rekao: „Greške su bile moguće“, rekao je Vanja Bulić.

Vanja Bulić je poseban akcenat u analizi romana „Nenavidnici“ stavio na strukturu ovog dela. On kaže: „Nenavidnici“ donose nešto sasvim novo u našoj literaturi! To je postupak kojim se Zoran Milojević služi u završnici knjige, kad sučeljava dva pisca, da bi poentirao osnovnu priču! Kako bi, na primer, koristeći replike iz „svojih“ romana razgovarali likovi iz romana „Idiot“ i likovi iz romana „Alhemičar“?! Ili likovi iz romana „Daleko je sunce“ i likovi iz romana „Vreme smrti“! Zoran Milojević ovim postupkom stvara čudesni svet u kome je sve (ne)moguće!

Nenavidnici imaju nevericu u Boga

Dragoslav Bokan, izvorni srpsko-hrišćanski inteletualac, kako ga je predstavio Zoran Milojević, podsetio je na istinu da mi sve svoje osobine nasleđujemo od predaka, ali i da ih pozajmljujemo od potomaka. Bokan je publici pojasnio značenje reči nenavidnici kao i reči srbovidnici koja se pominje u prethodnom romanu Zorana Milojevića „Srbovidnik“. On je rekao da su srbovidnici oni koji su hristoliki, koji su tajnovidci. Nenavidnici su, međutim, oni Srbi koje ne treba mnogo pominjati, jer imaju nevericu u Boga i vaskrsenje i da ih čeka zaborav. Treba ih se setiti samo da ne bismo izgubili iz vida ove srbovide.

– „Nenavidnici“ su dobar i izazovan roman! Ne mali podsticaj te izazovnost i daju i dve naše sudbinske imenice: Pantina i nenavidnici! Pantina je toponim! Selo u lepom vučitrnskom predelu! Kao poprište deoba i seoba, postalo je hronotip. Ovo su reči profesora Miladina Raspopovića.

Promociju je svojim pevanjem uveličala glumica Tijana Vučetić.

Kompozitor i romanopisac Zoran Milojević je rođen 13. žetvara (jula) 7462. godine po srbskom kalendaru (1954) u Kosovskoj Mitrovici od majke Leposave, bankarskog službenika i oca Dragomira profesora istorije, geografije i latinskog jezika. Osnovnu školu „Svetozar Marković“ završio je u Kosovskoj Mitrovici gde je započeo gimnaziju „Silvira Tomazini“ koju je dovršio u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji. Studirao je i pravni fakultet u Beogradu. Kao sasvim mlad krenuo je u pisanje pesama za vokalne izvođače narodnih pesama i već su tada njegove pesme pevali svi istaknuti interpretatori narodnog melosa. Član je Saveza kompozitora SOKOJ i član Udruženja književnika Srbije (UKS). Napisao je dvanaest romana, a za svoj književni rad dobio je Andrićevu nagradu, visoko internacionalno priznanje za životno delo koje dodeljuju Akademija Ivo Andrić, Udruženje književnika Srbije, SANU i ministarstvo za kulturu Srbije „za romane u kojima prikazuje vreme, u kojem je politika, zarad lažnog mira na Kosovu i Metohiji, žrtvovala interese srpskog naroda“. Živi i radi u Beogradu.

Autor: Slavica Đukić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: