Radujte se svagda: Zbog čega hrišćanstvo nije pesimistička religija?

RADOST I UTEHA

Kod mnogih ljudi, i prostih i obrazovanih, vlada mišljenje da je hrišćanstvo pesimistička religija. Hrišćanstvo, vele oni, smatra zemlju za dolinu plača, čovek je na njoj izgnanik i zarobljenik.

Telo je tamnica duše; telesni nagoni su strašna smetnja za pravi, hrišćanski život. njih treba postom, molitvom, uzdržavanjem i celomudrenošću uništiti. Treba prezreti zadovoljstva i uživanja i odreći se, čak i samoga sebe, sve što čoveka za zemlju vezuje i sprečava njegovo duhovno uzdizanje i moralno jačanje.

Zato većina ljudi, kojih je geslo: „jedanput se živi“, negiraju i rečima i svojim životom hrišćanske principe. Oni strasno žele da ovaj život prožive sa što više zadovoljstva i radosti, a što manje briga, napora i uzdržavanja. Oni olako prelaze preko „teških i neostvarljivih“ hrišćanskih principa, i, da bi opravdali sebe i svoje postupke, napadaju hrišćanstvo kao smetnju pravog punog, radosnog života.

Da li je zaista tako, odnosno da li je hrišćanstvo pesimistička religija? Ne! Naprotiv, hrišćanstvo je najradosnija i najutešnija religija, jer ostvarenje hrišćanskih principa u životu ljudi donelo bi društvu pravi mir, istinsku i trajnu radost.

Hristova nauka nije za ljude strašna vest i osuda, nego jevanđelje blaga, radosna vest o bratstvu i ljubavi i bogosinstvu ljudi. Ona osuđuje u ljudima staroga, grešnoga čoveka, da bi ga uzdigla, oplemenila i osposobila da razume život, smisao života i svrhu svoga bitisanja na zemlji. Hrišćanin, ubeđeni hrišćanin, jake vere, koja se u delima njegovim ogleda, nikad nije pesimist. Obogaćen duhovno, moralno ojačan, on zna zašto živi i duša mu je ispunjena životnom radošću. On zna „da je sve dozvoljeno, ali nije sve na korist“.

Čuvajući dušu, on izbegava sve ono, što škodi njegovom duhovnom uzrastu. On se ne lišava zadovoljstva u životu i radosti, koju ona donose čoveku. On se lišava štetnih zadovoljstava i preteranih uživanja. Jer takva zadovoljstva i uživanja donose razočaranja, pustoše dušu, unose bolest u telo, i stvaraju pesimistu i očajnika.

Nije, dakle, hrišćanstvo pesimistička religija, nego je ono uteha i radost za ljude, radost za žene, koje je ono izjednačilo s ljudima, radost za decu, koju je Hristos toliko voleo, i ljudima savetovao da budu kao deca. Hrišćanstvo je, dalje, radost za robove, koje je oslobodilo i dalo im da i oni osete radost života; radost i uteha za siromahe, i, naročito, velika radost za grešnike koji ponova postaju ljudi, deca Božja.

O radosti, koju je Hristova nauka donela ljudima, govori se vrlo mnogo u Novom zavetu, na blizu stotinu mesta. „Radujte se i veselite se…, moja radost u vama da ostane, … radosti vaše niko neće uzeti od vas… veli Hristos. „Verujući u Hrista“ veli ap. Petar, „vi se radujete radošću neiskazanom“. „Braćo moja, radujte se u Gospodu“… „Carstvo Božje… je pravda i mir i radost u Duhu svetome“… „Bog da vas ispuni svake radosti i mira“… „Rod duhovni je ljubav, radost, mir“… veli ap. Pavle.

Hrišćanstvo je ljudima, koji se plaše bauka smrti, donelo, takođe veliku utehu i radost. Grob nije završetak i uništenje, nego dveri za večni život. Zato su hrišćanski mučenici radosno i pevajući išli u smrt.

Čitajte živote svetitelja, gledajte ikone na kojima su njihovi likovi. Nikad oni nisu namršteni, zlovoljni i mračna izgleda! Blagost i radost svetli im na licu kao izraz bogatstva i radosti duhovne. Oni su vek proveli često pod najsurovijim okolnostima: usamljeni u udaljenim pešterima, o hlebu i vodi celoga života, oskudni u svemu osim u silnoj veri i ljubavi prema Hristu. I bili su radosni i radost njihovu niko im nije mogao oduzeti.

U životu današnjeg društva nema mnogo prave radosti. Mučan je danas život, mnogo je sebičnosti, mržnje, greha, očajanja i samoubistava, a malo duha Hristovog kod ljudi. Zemlja je, zaista, za mnoge postala dolina plača.

Samo vraćanje Hristu može doneti ljudima mir i radost života. Jer njegova nauka ne samo što nije pesimistička, kakvom je smatraju mnogi maloverni i neobavešteni, nego je ona uslov za istinski, jedino dostojan čoveka, pun radosti i optimizma, život ovde na zemlji.