SKELA
A neumorna skela mirno plovi, ne obazire se na ono što se dešava oko i na njoj. Ne uzbuđuje je kad vetar zapljusne vodom, udarajući snažnim talasima o nju…
Kroz zeleno-sivkaste talase, neosetno prolazi, klizeći lagano. Skromna, a gorda, pobeđujući snažnu vodu, odmiče, prkoseći vremenu (suncu, vetru, kiši…), ljudima. Prkosi ljudima, slaveći život sa njima.
Čudna je ta neobično obična skela. Prepuna je ljudi. Jedni se „načičkali“, kao grozdovi na čokotima, prislonjeni na ogradu, zaneseno posmatrajući talase. Drugi sede po klupama, koje su poređane u nedovršenom pravougaoniku uz ivice plovila, poneko zamišljen, poneko živo diskutuje. Svi zajedno (uživajući u prizoru veličanstvene prirode), udišu sveži vazduh, koji se meša sa snažnim mirisom duboke vode.
Skela, jednostavna, obična drvena ploča (doduše, oplemenjena), plovi, spajajući gradove, sela, nadolazeće predele, spaja ljude. Svi ti ljudi koji su na njoj, nekako su veseli i opušteni, prepušteni magiji talasa kroz koje klizi, kao da skupa zanosno klizi njihov život. Okolo lete ptice, s vremena na vreme, poneka proleti tik iznad skele, oglasi se, grakne. Možda pozdravlja, domaćinski ili pak, znatiželjnica jedna, prilazi bliže, da proveri šta to remeti mir vodenog carstva.
A neumorna skela mirno plovi, ne obazire se na ono što se dešava oko i na njoj. Ne uzbuđuje je kad vetar zapljusne vodom, udarajući snažnim talasima o nju, želeći da je zaljulja, ili kada je iznenadni pljusak silovito okupa.
Čini se da je mirnoću prenela i na putnike, te se niko ne buni. Naravno, komentarišu. Odmah počinju priče o vremenu, nevremenu i raznim vremenima, ali osmeh zadovoljstva ne silazi sa njihovih lica. Blistave oči i osećaj tihe sreće lagano titraju u ovoj magičnoj vožnji pripadanja.
I onda, naglo, jednoga dana, jednog nadasve tužnog dana je nestala. Skela je nestala i ne klizi više po ravnoj, ili uzburkanoj vodi, ne prevozi ljude, ne prevozi ništa. I to ništa, više ne povezuje, ne pobeđuje. Ne povezuje gradove, sela, nepoznate (i poznate) predele, ne pobeđuje otuđenost, ne nosi radost i lepotu.
Više je nema i nema KO da spaja.