Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

POSLEDICE OPŠTE IZOPAČENOSTI

Sodom nije samo seksualni, već je on deo opšte sodomije i to njen sporedni deo. Opšta sodomija je izopačavanje svih segmenata života i gubitak čovečnosti.

 

Dok sam se šetao hodnikom na onom spratu televizijskog centra gde smo iščekivali snimanje emisije, bilo je veoma živo. Očito je Ukrajina nastavljala da traži talente pa su u iščekivanju poziva na scenu, još uvek sasvim mlade, skoro gole devojke, treptale namazanim trepavicama, pravile buku u šminkernicama, istrčavale na puš-pauze i brbljale sa prijateljima i roditeljima, držeći na uhu mobilne telefone.

sodom

Bilo nas je dvojica, i mi smo prekraćivali vreme zanimljivim razgovorom. Moj sagovornik je bio poznavalac Starog Zaveta. Otvarajući u mislima sanduk biblijskih blaga, dodirivali smo se nekih od njegovih dragulja uživajući u njihovoj lepoti. Natpis „Kreće snimanje“ bio je još zamračen nad našim studijom.O čemu sve tad nismo pričali: o blagoslovima koje je Jakov dao na samrti svojim sinovima; o zlatnom teletu; o deset plemena nestalih bez traga i glasa, o prvom Hramu. Naš razgovor se nekako dotakao i teme Sodoma. Sodom je, činilo mi se, jasna stvar. Upravo su neprirodan blud, brutalno nasilje i sodomija njegova jasna obeležja. Ispostavilo se da nije stvar samo u tome. Po ko zna koji put se pokazalo da mi možemo iz navike misliti o nečemu i smatrati stvar jasnom (i do kraja rešenom) čak i onda kad je stvar nejasna, nerešena i nerazjašnjena u potpunosti.

– Sodom – to nije samo seksualna sodomija, tj. nastranosti seksualnog života – govorio je moj poznanik. Seksualna sodomija je samo deo opšte sodomije – i to njen sporedni deo.

– A šta znači „opšta sodomija“? – upitao sam, pravo govoreći, zbunjeno.

– To je izopačavanje svih segmenata života i gubitak čovečnosti. Ona se najjače manifestuje u gubitku sposobnosti razlikovanja dobra od zla, i, kao posledica toga, u izopačavanju pravosuđa. Nepravičnost sudova, totalna, vapijuća i nepodnošljiva nepravda su isti faktori Sodoma, kao što je i seksualna strast između dva muškarca.

Mi smo usput razgovarali, laganim hodom prolazeći pored kandidatkinja za „zvezde“. Zaobilazeći ih, ponekad smo se nehotice i sudarali sa njima.

– Evo, recimo, pogledaj ove devojke – nastavljao je moj sagovornik. – One hodaju gole među muškarcima koji im nisu ni očevi, ni muževi. Pritom su ubeđene da tako i treba. To je Sodom. One su izgubile osećaj za meru, stid i pravičnost. Sa tim su i njihovi roditelji saglasni. I sve je to – Sodom. Samo probajte da im kažete da se one loše ponašaju, da su razvratnice i bruka svojih porodica. One će nagrnuti na vas kao jata ptica na strvinu, poješće vas, a vi nećete moći ništa da im dokažete ili objasnite. To i jeste Sodom. Njihovi roditelji, uzgred budi rečeno, postupiće sa vama isto tako.

Onda sam počeo da se prisećam svega onog što sam čitao u Svetom Pismu o sličnim stvarima.

Ali u tebe beše čelo žene kurve, i ne hte se stideti (Jer. 3, 3).

Šta se vidi na licu njihovom svedoči protiv njih, razglašuju greh svoj kao Sodom, ne taje; teško duši njihovoj! Jer sami sebi čine zlo (Is. 3, 9)

Grešiti i ne crveniti se, hvaliti se grehom, zarađivati na bezakonjima – eto to je Sodom. I to nije ni blizu sve.

Mnoge stvari su skrivene velom noći. Zato se one i dešavaju noću. Međutim, ljudi gube stid, i svetlost reči unose onde gde bi trebalo da bude tamno. Oni se smeju i govore otvoreno o svojim gresima, ponosni na njih, kao da je to pobeda na bojnom polju. A to je sodomska svest. Uvek sam to potajno u sebi osećao, a sada sam počeo i da razumem.

Mi smo nastavili naš razgovor.

Staro predanje kaže da u Sodomu bejahu četvorica sudija: Šakraj, Šakruraj, Zajfa i Macli-din. Prva dvojica su dobili ime od reči „šeker“, to jest „laž“, treći – od reči „zajfon“ što znači „falsifikator“, a ime četvrtog znači „onaj koji izopačava pravosuđe“.

Izopačeno pravosuđe – eto to je Sodom. Tebe su opljačkali, a ti si im još i dužan. Ovo je – Sodom. Ti si se obratio sudu i osiromašio od pravnih troškova, a ipak pravdu nisi postigao. I ovo je – Sodom. Oduzeli su ti imovinu, lišili te nasledstva ili slupali u skupim kolima, a ti si se još ispostavio i kao krivac – eto ti pravog pravcatog Sodoma, bez ikakvog pozivanja na seksualne gadosti. Tek posle će se nepravedne sudije, čisteći se narednom „pobedom“, nad žrtvom smejati, naslađivati i u pijanom stanju činiti gadosti. Upravo ove gadosti mi nazivamo „sodomom“, ali sami „sodom“ je ono što se dešava ranije, tj. bezakonje.

Okrutnost i nehumanost su znaci izopačenog postojanja. Vi – govorio je Isaija – pridodajete kući kuću i isterujete siromašnog. Kao da živite sami na zemlji.

I on je takođe govorio da bi Izrailjci, da im Gospod nije sačuvao ostatak, bili kao Sodom i da bi postali slični Gomori.

Nehumanost, obmana i totalna surovost – sve su to generičke odlike Sodoma, i mi u njemu živimo. Srećom, istopolne zabave i polna gnusoba je još uvek kulturno daleko od nas. Ali nije samo u tome stvar. Sodom se ogleda u luksuzu i pljački, kao i u zlim nepravdama takođe. A tamo pak iza visoke ograde Sodomskog dvorca, podignutog na suzama pokornih stanovnika zemlje, niko neće sprečiti naseljavanje svakojake seksualne perverzije. I tako se to događa. Tako i jeste.

Otelotvoreni i aktuelizovani Sodom – to su „Kolimske priče“ V. Šalamova, gde se lopuža karta za džemper koji je tek poslat spolja njegovom cimeru. Lopuža prokockava tuđi džemper, a čovek je saglasan da ga skine samo zajedno sa kožom. Ćutke i smireno seku ga do smrti skidajući sa njega džemper, i dalje nastavljaju da igraju. Ova bludnička slika je slika Sodoma, čak iako nema nikakvog nagoveštaja pederastije u njoj.

Sodom je i kada intelektualac „štampa roman“ kriminalnom autoritetu, to jest ulizujući se, i „do sitnih crevaca“ takvom autoritetu pojednostavljuje smisao klasičnog dela, bilo da je to „Romeo i Julija“ ili „Faust“. Ovaj nesrećni intelektualac još može i da se, pričajući, ulaguje istom tom autoritetu, zarađujući deo lopovskog sledovanja, a to se već ni sa čim ne može uporediti. Možda pederastije i nema, ali Sodoma ima i on je očigledan.

Daleko od toga da je ovo odbrana seksualnih nastranosti!

Ovo je pokušaj da se proširi razumevanje problema do svojih pravih razmera, a ne do lokalnih granica koje su utvrđene proizvoljno. Sodom nije prosto nastrani blud, već izopačeni život u celini i, samo kao njegova posledica, izopačeni seksualni život. Jer kako uopšte ostati u neizopačenoj sferi seksualnog života, ako je ceo život izopačen?

Doktor Betelhajm u svojoj knjizi „Prosvećeno srce“ opisuje slučaj u koncentracionom logoru. Pripadnik SS jedinice primećuje dvojicu radiša, koji rade s pola snage. On im, kipeći od besa, naređuje da kopaju grobnicu i da legnu u nju. Njih dvojica postupaju po naređenju. Zatim SS-ovac traži izvršioca kazne i pogledom pronalazi nekog poljskog kneza iz „bivših“ (ljudi sa oznakama plemstva u Sodomu prolaze najgore od svih. Njih brzo primećuju i brzo uništavaju. Sodomu trebaju samo predstavnici prosečnog čovečanstva).

– Zakopavaj ih – govori oficir bivšem knezu.

– Neću – odgovara zatvorenik.

Sledi udarac kundakom u facu.

– Zakopavaj!

– Neću.

Još jedan udarac. Poljak ne popušta.

– Dobro – reče oficir. – Vas dvojica – marš gore.

Oni se penju.

– Lezi! – čuje se komanda. I Poljak leže na mesto one dvojice.

– Zakopavajte ga!

Naredba je upućena onoj dvojici koja su do malopre ležala u svojeručno iskopanoj grobnici. Oni poletno zasipaju Poljaka zemljom. Kada je ovaj već sasvim pokriven grumenjem zemlje, čuje se komanda „Stoj!“

– Ti – govori Nemac obraćajući se Poljaku – napolje! Vas dvojica – nazad u grobnicu!

– Zakopavaj ih – opet Nemac govori Poljaku. I ovog puta tek izašli iz zemlje Poljak zakopava ovu dvojicu do kraja, do smrti. Cilj je postignut. Cilj nije samo ubiti jednu osobu, već slomiti drugog čoveka i ljude naterati da ubijaju jedni druge. To je – Sodom. To je pametni i hladnokrvni trijumf zla.

Kada čovečanstvo dolazi do sličnog stepena razvrata, onda se ono, kao po pravilu, ne leči. Ili se leči, ali samo velikim prolivanjem krvi. Jedino mnogo krvi leči veliki razvrat, i u tome leži i objašnjenje sveopšteg potopa, i ognja, prolivenog na Sodom i Gomoru. Ovde se ukazuje na to zašto krvavi sukobi s vremena na vreme protresaju Vaseljenu.

Svakidašnji Sodom je tome uzrok, i ko ne želi mnogo prolivene krvi, on mora da teži moralnom očišćenju. U suprotnom će svaka ljudska nepravda neumoljivo dovoditi do katastrofe, kao što se i sve otpadne vode koje nose blato i prljavštinu, slivaju u kanalizaciju.

U pederastiji mi mrzimo samo jednu masku Sodoma, a u potpunosti se saživljavamo sa drugim njenim licima i oblicima. Mi preziremo one muškarce… Nećemo opisivati ono šta rade ovi nazovi-muškarci.

Ali ovo nije jedini oblik otelotvorenja sodomske svesti. Nepravičnost sudova, pakosna radost zbog tuđeg bola i poniženja, bogaćenje na suzama običnog čoveka – sve je to Sodom i jedino Sodom. I kazna za ta izopačenja je odgovarajuća.

Nastavili su da pozivaju gole devojke na scenu, koje su na krilima sramne i neostvarljive nade na sceni nastavljale da igraju. A mi smo se kretali posred živog Sodoma i razgovarali o njemu, užasavajući se čas stvarnošću, čas diveći se dubini Božanske reči.

Jer misao da sodomljane ne stvaraju samo noćni klubovi i barovi sa istim naznačenjem, već i pravni fakulteti i ostale slične institucije – stvarno teško ulazi u glavu.

Ubrzo je upravnik pozvao u studio i nas. Došlo je vreme za snimanje emisije, zbog koje smo mi i došli. Iznad ulaznih vrata se upalio natpis „Tišina! Snimanje u toku“.

Kamera više ne pucketa. Nečujno radi brojka, i pred licem Gospoda nad vojskama se piše beležnica o svemu što se dešava na licu zemlje.

A mi živimo unutar Sodoma i toliko smo se saživeli sa tim, da više ne primećujemo većinu izopačenosti i nepravdi. I ako je moguće makar išta promeniti, onda se treba menjati staro za novo što je brže moguće. A ako se ne može ništa promeniti, onda je neophodno da barem zadržite veru i da ne očajavate, jer pravednik živeće od vere; ako li odstupi neće biti po volji moje duše (Jevr. 10, 38).

Protojerej Andrej Tkačov

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: