PRIČE SVETOG STARCA

Sveti Jeronim Eginski ostavio je kazivanja kao plod bogatog iskustva življenja u Hristu, puna vrcavosti, svežine i radosti kojoj nije moguće odoleti.

Sveti starac Jeronim Eginski, kao što mu ime kaže, bio je duhovnik manastira na poznatom grčkom ostrvu Egina blizu Atine. Za sobom je ostavio brojne mudrosti i pouke, za koje možemo reći da predstavljaju uputstva za upotrebu života koji će dati svoj rod u Carstvu večnih vrednosti.

KAKO UĆI U RAJ

Jednog je dana jerođakonu ocu Vasiliju (budućem starcu Jeronimu) došao jedan Turčin, koji ga je zamolio da posjeti kuću sudije, takođe Turčina. Domaćin je, potom, gostoljubivo dočekao oca đakona i uveo ga je u svoje odaje. Tamo je sudija rekao:

– Ja sam musliman. Pomažem udovicama, sirotima, bolesnima, držim sve postove, nastojim da budem pravedan na poslu. Reci mi, da li je to dovoljno da se uđe u raj?

Otac Vasilije je upitao:

– Reci mi, gospodine, imaš li ti djecu?
– Da, imam.
– Imaš li sluge?
– Imam i sluge.
– Ko bolje izvršava naredbe, djeca ili sluge?
– Naravno, sluge. Djeca me često ne slušaju.
– Ali kad ti umreš, ko će biti tvoj nasljednik – sluge koje izvršavaju sve tvoje naredbe ili neposlušna djeca?
– Naravno, djeca.
– Eto, – zaključio je otac Vasilije, – sve što ti radiš je dobro, ali ti si zaradio samo čast dobroga sluge. Ako želiš da naslijediš Carstvo Nebesko, moraš da postaneš sin. A to se može ostvariti samo krštenjem.

Sudija je bio utvrđen u vjeri i uskoro se krstio.

PEDESET DVE NEDELJE

Jednom je starac Jeronim svome srodniku, saznavši da on i u nedelju otvara svoju trgovinu, napisao pismo, u kojem su bile sledeće riječi: „Voljeni moj, koliko ima nedelja u godini? Pedeset dve. Koliki prihod ti donose pedeset dve nedjelje u godini? Molim te, napiši mi, i ja ću ti poslati dvostruko više od tog iznosa, samo ne otvaraj trgovinu nedeljom, i Bog će ti podariti Svoja blaga“.

Ovo pismo toliko je ganulo starčevog srodnika da on nikad više u životu nije otvorio trgovinu nedjeljom.

ON ZNA BOLJE

Otac Vasilije (budući starac Jeronim) doživio je povredu ruke. Obratio se lekarima, koji su mu preporučili hitan odlazak u bolnicu. Bolest je bila opasna, i ako se ne bi amputirala ruka, mogla se proširiti na celo telo. Svoju odluku lekari su saopštili bolesniku, odredivši datum za operaciju. Trpeljivi otac Vasilije, potpuno predan Božjoj volji, smireno je primio ovu vest i predao se Božjem promislu.

– Ako Gospod dopusti, neka mi odrežu ruku – govorio je on. – Neka bude volja Njegova. Bolje sa jednom rukom u raj, nego sa dve u pakao.

On se neprestano molio Presvetoj Bogorodici i Svetim Besrebrenicima, da oni svojim čudesnim posredovanjem ne dozvole amputaciju, a ako to bude volja Božja, onda da mu daruju strpljenje i očvrsnu ga.

Njegova molitva je bila uslišena. Dan pre operacije posetio ga je brat jednog svetogorskog monaha, koji je poznavao neke lekove i njima lečio različite bolesti. Taj čovjek je čuo za oca Vasilija, došao je k njemu, te mu predložio da odbije amputaciju i ode iz bolnice, da bi ga izlečio. Otac Vasilije je ovu posetu shvatio kao znak od Gospoda, koji je uslišio njegove molitve. Otišao je iz bolnice, i njegova ruka je bila isceljena nakon nekoliko meseci liječenja.

Izvor: Manastir-lepavina.org