NE SEĆAM SE

Sećam se neba prepunog zvezda, njenog mladog, čvrstog tela, sočnih ustiju, ali se ne sećam njenog imena.

Sećam se da je bila jako uporna da se upoznamo. Ja baš i nisam bio tih dana raspoložen za nova poznanstva.

Neki od prijatelja su onako, usput, pitali da li je znam. Hajde, upoznaću vas. Na kraju sam ipak pristao. Prvi utisak je bio da je jako simpatična, ali da se ujedno mnogo razlikuje od ostalih devojaka. Sećam se svih tih detalja, ali se ne sećam njenog imena.

Nije htela da šetamo ili da budemo u društvu s nekim drugim, već smo često sedeli u parku. Obično bi sela na naslon a ja sam stajao kraj nje. Pričaj mi o… Uvek je imala neku novu temu o čemu da pričam. Gledala me je pravo u oči i slušala vrlo pažljivo.

Sećam se da je samo povremeno blagim pokretom lica odavala pažljivog slušaoca. Ipak ne mogu da se setim njenog imena. Retko kad je ona nešto pričala. Čak i na moje uporno insistiranje nisam uspeo da je nateram da ona priča. A onda bi u trenutku uzela moje ruke, pogledala me svojim krupnim očima i stavila ih na svoja gola kolena. Zašto si stao, nastavi da pričaš.

Sećam se da je stanovala u nekoj zgradi koja je imala oznaku B i neki broj. Dođi kod mene, vodim te na jedno posebno mesto. Dobro, došao sam i to posebno mesto je bio ravan krov na njenoj zgradi. Peli smo se stepenicama, nismo palili svetlo. Sećam se neba prepunog zvezda, njenog mladog, čvrstog tela, sočnih ustiju, ali se ne sećam njenog imena. Morali smo da se vratimo dole pre dolaska njenog oca s posla. Dešavalo se da on ipak stigne pre nas, pa smo stajali u mraku dok on ne uđe. A onda lagani poljubac i brzo u stan.

Kada sam je vodio u svoj stan, ona je obično sedela na fotelji a ja sam ležao na tepihu. Pričaj mi o tome kako vodiš ljubav s drugim devojkama. OK, pričaću ti, ali je možda bolje da ti pokažem. Nasmešila se. Stvarno se sećam svih tih detalja, ali mi nije jasno kako ne mogu da se setim njenog imena.