LJUBIČICE IZ ŠTRIKOVA
Prišla mi je, pružila ljubičice iz džepića na svom crnom džemperu, poljubila me u razdeljak i povukla se u mrak pored ulaznog trema.
Zavaljena u stolici na terasi restorana pored šetališta uz reku, posmatrala sam sam veselo društvo s kojim proslavljam pedeset godina mature.
Sedokosoj gospodi su dugmad na kaputima vodila neravnoravnu borbu sa naraslim stomacima, dok su damama slojevi kreme i utegnute večernje haljine teško skrivali godine. Pomalo nezainteresovana za porodična dešavanja poturana od okoline slikama sa mobilnih telefona, skoncentrisala sam se na nostalgične zvuke evergrin muzike, koji su mi pomogli da u mislima odlutam do gimnazijskih dana, pa i dalje, do odrastanja u mom selu…
Otvarajući kapiju, krajičkog oka sam zapazila kako iz očevog džepića na štrikovu, džemperu od grube vune, izviruju ljubičice. Sa uzbuđenjem sam čekala da mi otac priđe, blago me pomiluje po glavi svojom ogrubelom, seljačkom rukom i pruži mi vezu mirisnih cvetova. Te ljubičice su mi obojile celi život! U mislima sam ga videla kako zaustavlja konje, silazi sa kola, pažljivo bere mirisne cvetove za svoju ljubimicu i pobožno ih smešta u džepić svog štrikova, koji je majka nedavno naštrikala.
I mnogo godina kasnije, dok sam se u vreme školskih dana šetala obalom reke, nepogrešivo sam pronalazila te ljubičaste strukove i upijale mirise prohujalog detinjstva…
Na izlazu iz restorana, dok sam čekala taksi, iz tmine pored ulaza pojavila se jedna starica sa cvećem. Prišla mi je, pružila ljubičice iz džepića na svom crnom džemperu, poljubila me u razdeljak i povukla se u mrak pored ulaznog trema. Kroz zadnji prozor taksija upijala sam staricu pogledom, gledajući je kako mi maše…
Panično sam zamolila taksistu da se vrati, ali starice nije bilo nigde. Samo su konobari skupljali stolnjake i zbunjeno me gledali dok sam tumarala oko restorana.
Ponadala sam se samo da ovaj nadrealni dodir sa bojama mog detinjstva neće biti poslednji…