Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

JUBILEJ BEOGRADSKE VODE

Na Petrovdan 1892. godine iz prvog pogona na Belim vodama česmovača je stigla do Terazija. Sada JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” ima pet proizvodnih pogona i 149 bunara, 35 crpnih stanica, 34 rezervoara…

 

Na Petrovdan, 12. jula 1892. prvi put kod današnje Terazijske česme potekla je čista, kvalitetna i potpuno zdrava „česmovača”. Voda je stigla iz prvog proizvodnog pogona „Beogradskog vodovoda” na Belim vodama. Grad je rastao i menjao se, ali ovako je ostalo više od jednog veka do danas, što je privilegija sa kojom može da se pohvali izuzetno malo gradova u celoj Evropi.

česmovača

– Ove godine slavimo 130 godina postojanja, a za sve to vreme „Beogradski vodovod” nije imao nijednu hidričnu epidemiju, isporuka vode nijednom nije zaustavljena, čak i u nekim teškim momentima po našu zemlju i narod. Naš grad je među malobrojnim evropskim gradovima koji mogu da se pohvale činjenicom da na česmama potrošači dobijaju potpuno ispravnu vodu za piće, da je ona stalno dostupna i to po veoma pristupačnoj ceni. Naše preduzeće neprekidno prati razvoj grada i potrebe stanovnika za novim količinama vode – rekao je Strahinja Danilović, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.

Zvanično beogradski vodovod iza sebe ima 130 godina, ali on u nekom obliku postoji već dva milenijuma. Prvi tragovi sežu još u prvu polovinu prvog veka nove ere u vreme Rimljana, a izvorište se nalazilo u Malom Mokrom Lugu, dok je trasa išla sadašnjim Bulevarom kralja Aleksandra ka centru grada. Vekovima zatim nadograđivali su ga razni osvajači. Među njima Turci i Austrijanci.

Kada je Beograd postao prestonica Kneževine Srbije, sistem vodosnabdevanja činili su rimski, bulbulderski i varoški vodovod. Oni su snabdevali Beogradsku tvrđavu, upravne zgrade, Pašin konak i zgrade uglednijih građana. Voda je u to vreme sa česama i izvora organizovano prevožena kolskim zapregama za potrebe apoteka, kafana i mehana, kasapnica, konjušnica…

Pošto je potreba za vodom stanovnika rasla, gradska uprava je krajem 19. veka posao izgradnje savremenog vodovoda poverila inženjeru Oskaru Smerkeru.

Od tada pa do danas „Beogradski vodovod” je narastao pa sada njegovi zaposleni održavaju 4.016 kilometara vodovodne mreže, vode brigu o 2.700 kilometara kanalizacione mreže, za godinu dana otklone više od 12.000 defekata na vodovodnoj mreži, a u Kontakt centru za 365 dana u proseku prime oko 280.000 poziva. Samo u fabričkim pogonima u Makišu proizvede se 6.600 litara vode u sekundi.

– Od prvobitno jednog pogona na Belim vodama došli smo do ukupno pet proizvodnih pogona i 149 bunara, 35 crpnih stanica, 34 rezervoara, koji danonoćno rade da obezbede potrebne količine vode za građane, ali i privredu, a trudimo se da svaki kvar otklonimo najbrže moguće. Neprekidno se radi na rekonstrukciji vodovodne mreže, izgradnji magistralnih i distributivnih cevovoda, rekonstrukciji i proširenju postojećih postrojenja, regeneraciji reni bunara, a jedan od najvažnijih projekata je i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda među kojima je i ono u Velikom Selu kojima će biti rešen problem otpadnih voda u gradu – priča Danilović.

On ističe da je toku izgradnja rezervoara Bežanija koji će biti najveći rezervoar vode u jugoistočnoj Evropi i crpne stanice Vračar, projektovanje fabrike vode „Makiš 3” sa dodatnim kapacitetom od 2.000 litara u sekundi i crpne stanica čiste vode „Makiš”, a počinje i rekonstrukcija postrojenja „Jezero” kojim će se obezbediti dodatnih 1.000 litara vode u sekundi. Sve ovo trebalo bi da obezbedi stabilno vodosnabdevanje prestonice u decenijama koje slede.

Izvor: Politika.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: