Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NIMALO BEZAZLENA POJAVA

Namirnice koje izazivaju alergiju najčešće su kokošija jaja, kravlje mleko, pšenica, riba, neke vrste povrća i voća i orašasti plodovi. Alergija se kod nekih ljudi javlja i kad pojedu kikiriki ili puter od kikirikija. Te reakcije bogu biti blage, ali i opasne po život.

 

Kao i kod drugih alergija, postoji niz simptoma kada je reč o alergiji na kikiriki. Često je na udaru respiratorni sistem: stezanje u grlu, kašalj, kijanje, čak i napadi astme. Alergijske reakcije na kikiriki mogu biti i mučnina, povraćanje, dijareja ili ekcem i crvenilo kože.

kikiriki alergija

Najgora reakcija je anafilaktički šok. Za kratko vreme, obično za samo nekoliko minuta, može doći do kratkog daha, zastoja cirkulacije i otkazivanja organa.

U tom slučaju hitno je potrebna lekarska pomoć, kako bi se pacijentu ubrizgao adrenalin, jer on olakšava disanje i smanjuje otok, koji se recimo stvorio u grlu. Pored toga, adrenalin podstiče cirkulaciju krvi, a sve to može biti spasonosno.

Pripremiti imunološki sistem

Alergija na kikiriki jedna je od najčešćih alergija na hranu i ona se često javlja već u detinjstvu. Istraživači su sproveli brojne studije o tome. Fokus je uglavnom bio na tome kako uopšte sprečiti da mala deca razviju alergiju.

Jedna od najnovijih studija objavljena je u junu u stručnom časopisu Lanset. Sproveli su je istraživači sa Univerziteta u Oslu i sa instituta Karolinska u Stokholmu.

Između ostalog, bebama od navršena tri meseca davane su male količine putera od kikirikija. Ta deca imala su znatno manji rizik od razvoja alergije na kikiriki u uzrastu od tri godine u odnosu na drugu kontrolnu grupu. Rizik za njih bio je 0,7 odsto. U grupi koja je primala placebo, rizik je bio skoro tri puta veći, dva odsto.

Zaključak istraživača je da deci, što je ranije moguće, treba davati namirnice koje mogu da izazovu alergije.

Skandinavska studija podržava hipotezu, koja je bila iznesena već u ranijim studijama, da, u manjim količinama, rano i redovno unošenje hrane koja izaziva alergije može značajno da smanji rizik od alergije, čak i u kasnijim godinama.

Preterana higijena

Istraživači su dugo vremena pretpostavljali da su mnoge alergije u velikoj meri posledica preterane higijene. Uvek se primećivalo da deca koja odrastaju na selu mnogo ređe pate od alergija. Njihovo telo veoma rano dolazi u kontakt sa raznim patogenima, od kojih mora da se brani.

U mnogim radovima istraživači su otkrili da recimo boravak u štalama i pijenje sirovog kravljeg mleka može biti od značaja, i da mikroorganizmi kao što su gljivice ili bakterije čak štite malu decu od alergija.

Alergija na kikiriki je najčešća vrsta alergije na hranu kod dece. Ona trenutno pogađa 0,8-3 odsto dece i 0,6-0,8 odsto odraslih recimo u SAD, Kanadi, Engleskoj i Australiji.

U gradu je gotovo nemoguće stvoriti ambijent i uslove kakvi su na seoskom imanju. Prema higijenskoj hipotezi, prekomerna higijena dovodi do nedovoljne aktivnosti imunološkog sistema, jer on ne mora intenzivno da se bori sa raznim infektivnim agensima.

Iako u Nemačkoj skoro svaka treća osoba ima alergiju na razne supstance, samo dvadeset odsto ljudi pati od alergije na hranu. Alergija na kikiriki je najčešća vrsta alergije na hranu kod dece.

Alergija i intolerancija na hranu nisu isto

Alergija na hranu izaziva imuni odgovor u našem telu. Drugačije je sa intolerancijom na hranu. Imunološki sistem tada nije uključen u reakcije tela.

Umesto toga, telo uopšte nije u stanju da apsorbuje ili preradi određenu hranu. Simptomi povezani sa tim se obično ne pojavljuju odmah nakon jela ili pića, već najčešće nekoliko sati kasnije.

Najčešće intolerancije na hranu su intolerancija na laktozu, gluten, fruktozu i histamin. Simptomi koji se javljaju obično su nadimanje, žgaravica, dijareja, grčevi u stomaku, glavobolja, vrtoglavica kao i osip na koži.

Tragovi kikirikija

Alergija na kikiriki se ne može izlečiti. Oni koji tu alergiju imaju, moraju da budu krajnje oprezni, jer se ne radi samo o tome da ne jedu kikiriki i puter od kikirikija. „Tragovi kikirikija“ se mogu naći u hrani gde uopšte ne bi trebalo da ih bude.

To uključuje razne vrste sladoleda, bilo da je reč o vanili, jagodi ili čokoladi. Takođe, kukuruzne pahuljice i musli mogu da sadrže male količine kikirikija. Dovoljno je da se te namirnice proizvode u istim mašinama. Čak i temeljno čišćenje ne mora nužno to da spreči. Sitni tragovi su često dovoljni da izazovu reakcije kod alergičara.

Pri tom se ne radi o pojedinačnim supstancama koje se nalaze u kikirikiju, već o velikom broju alergena, kojih u malim količinama ima u kikirikiju. Mnoge od njih je, međutim, teško prepoznati. Oni postaju primetni tek kada telo već reaguje na njih.

Izvor: DW.com

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: