O BOGORODIČINOM PRAZNIKU
Velika Gospojina je dan Uspenja Presvete Bogorodice kada se Majka Božija prestavila, okružena apostolima. Zajedno sa njima došli su joj i drugi hrišćanski učenici, a nebeska svetlost koja je obasjala sve prisutne bila je znak silaska Gospoda, koji se zatim sa majkom vazneo na nebo.
Prečišćeni postom koji je sveta Crkva ustanovila u čast besmrtnog Uspenja Vladičice naše Bogorodice, mi pravoslavni hrišćani proslavljamo svečano Bogomajku, sećajući se njene blažene končine i časnog prestavljenja od zemlje ka nebu.
Roditeljka Tvorca i Gospoda napustila je svet da bi se vaznela u nadsvetska naselja. Sada se Majka Prisnosušne Svetlosti pokrila senom smrti da bi se javila u živonosnoj svetlosti i božanstvenoj slavi. Sada se Istočnica života zaključala u grob da bi zadobila netruležni i večni život na nebu. Crkveno predanje je sačuvalo najutešnije crte čudesne končine Majke Božije.
Poznato je iz Jevanđelja da je Gospod naš Isus Hristos sa Krsta preporučio Majku svoju učeniku svome Jovanu Bogoslovu. Od tada je Presveta Djeva Marija boravila u kući svetog Jovana Bogoslova na Sionskoj Gori, sve do same svoje končine koja je sledovala petnaest godina nakon Vaznesenja Gospodnjeg. U to vreme, Majka Božija kao što je bila najslađi predmet utehe i posmatranja za sve verujuće, tako je i sama nalazila slatku utehu u neprestanom posećivanju onih mesta koja su bila osvećena spasiteljskim podvizima i stradanjima Sina njenoga Bogočoveka Isusa Hrista kao što su: Vitlejem gde se rodio, Getsimanija gde je molitveno otpočeo svoje stradanje i Golgota na kojoj je bio raspet. Njeno posebno molitveno pribežište bila je Jeleonska gora sa koje se Gospod vazneo na nebo i na kojoj je ona usnosila Njemu svoje molitve. Tri dana pred končinu kada se ona molila na Jeleonskoj gori, javio joj se Arhangel i doneo joj palminu grančicu iz raja i naznačio joj skori odlazak ka Sinu i Bogu. Prečista Djeva vrativši se u dom obavestila je o svemu svetog Jovana Bogoslova i ostale svete i počela se pripremati za končinu. Veoma je želela da još jednom vidi sve apostole koji su se nalazili na raznim stranama sveta radi propovedanja Jevanđelja – i tu svetu želju Bogomajke ispunio je Sin njen i Vladika.
Na sam dan Uspenja odjednom se začula buka slična silnoj buri i oblaci su okružili kuću u kojoj se nalazila Majka Božija sa verujućima. Bio je to čudesni dolazak svih apostola izuzev Tome koji su nevidljivom rukom bili uzeti iz raznih krajeva sveta i doneti u Jerusalim na oblacima. Čuvši od Jovana Bogoslova o končini Bogomajke, koja je trebalo da nastupi, apostoli su ušli i videvši Vladičicu, poklonili joj se kao smirene sluge i dobili od nje krotki i ljubazni pozdrav i Bogomaternji blagoslov. Zajedno sa apostolima Bogomajci su došli i drugi učenici: sveti Pavle, Dionisije Aeropagit, Jerotej i Timotej Kada su svi bili u molitvi i psalmopojanju vidljivo se otvorio vrh zgrade i nebeska svetlost je obasjala sve prisutne. Sam Gospod, sišavši sa neba sa mnoštvom angela pozdravio je kao Sin Prečistu Mater Svoju, koja je ležala na odru s nebeskom radošću i prinevši na Svoje božanstvene ruke njenu presvetu dušu, vazneo ju je sa Sobom na nebo.
U tom istom času Majka Gospodnja se mirno prestavila kao da je zaspala tankim i slatkim snom i prečasno lice njeno je zasijalo netruležnom svetlošću, a iz neporočnog i prečistog tela, kao iz božanstvenog sasuda, ishodilo je nebesko blagouhanje i izlivala su se bezbrojna isceljenja bolesnima. Apostoli su uz duhovne pesme izneli sanduk Bogomajke ispred koga je sveti Jovan Bogoslov nosio urminu grančicu, koju je Arhangel doneo iz raja i svi su išli do mesta pogreba koje je po njenom zaveštanju bio Getsimanski vrt. Za vreme šetnje se čulo angelsko pojanje u vazduhu i desila su se nova čuda. Sluge nečastivih judejskih prvosveštenika i starešina i judejski sveštenik Atonije drznuli su se zbog zlobe prema Gospodu Isusu Hristu da prevrnu sanduk Matere Njegove i bili su kažnjeni: prvi slepilom, a drugi odsecanjem ruku. Ali, poverovavši u Gospoda i prizvavši milosrđe Njegove Majke istog tog trenutka su se iscelili.
Stigavši u Getsimaniju, apostoli su sa molitvama psalmopojanjem i poklonima pogrebli bogoprijatno telo Majke Gospoda i Učitelja svoga i ostali su tu do trećega dana. Tog dana se iznenada pojavio i apostol Toma, doveden silom Božijom takođe na oblaku i saznavši o pogrebenju Matere Božije, tugovao je što se nije udostojio da vidi njeno uspenje i što se nije poklonio svetom i blaženom njenom telu. Apostoli, za utehu Tomi, odlučiše da otvore sanduk Bogonevestin i, otkrivši ga, ne nađoše u njemu njeno prečisto telo već samo pogrebne pokrivače.
U nedoumici i tuzi, kada su istog tog dana uveče seli za trpezu, odjednom im se javila Majka Božija, u vazduhu i nebeskoj slavi, okružena svetim angelima i kazala im: “Radujte se, ja ću biti sa vama u sve dane”. Božanstveni apostoli su se uverili i uverili su celu Crkvu da je Majka Božija tri dana po svom prestavljenju uzdignuta iz groba i zajedno sa telom uzneta u Nebesko Carstvo Sinom njenim i Bogom, Gospodom Isusom Hristom.
I zaista, Presveta Majka Božija po sopstvenim svojim rečima nije nas ostavila ni po odlasku u nadzemaljsko naselje Božije. Ona, kao Nebeska Carica i Vladičica, po volji Sina i Boga svoga, vlada u svetu, čuva Svetu Crkvu Hristovu i pokazuje bezbrojna čudesa svog bogomaternjeg milosrđa. Ona je celog hrišćanskog roda spasenje i svim zemnorodnima verno pribežište, pokrov i veselje. Bogu našem slava u vekove vekova. Amin.