Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

REZERVE ČISTE ENERGIJE

Turska je objavila da ima ogromne rezerve retkih metala. Ali, da li je kvalitet dovoljno dobar i da li Ankara stvarno može da prekine neprikosnovenu dominaciju Kine u ovoj oblasti?

 

Dok se Evropa bori da se odvikne od ruske energije, Turska je možda rešila još jedno kritično pitanje – skoro potpuno oslanjanje kontinenta na Kinu kada se radi o retkim metalima – neophodnim u tranziciji ka čistoj energiji.

retkih metala

Vlada Ankare je ovog meseca objavila otkriće ogromnog nalazišta retkih metala koji bi se nakon obrade mogli koristiti u proizvodnji električnih vozila, vetroturbina i solarnih panela.

Nakon više od decenije bušenja i analiza, turski geolozi su procenili da oblast u blizini severozapadnog grada Eskišehira ima oko 694 miliona tona retkih metala – što je drugo po velični nalaziše u svetu – posle onog od 800 miliona tona u Kini.

Retki metali zapravo nisu tako retki, ali su vezani za druge metale, tako da je njihova ekstrakcija komplikovan proces. Ti minerali često završavaju u magnetima koji se koriste u komercijalnoj i vojnoj tehnologiji.

Turska ćuti o detaljima nalazišta

Turska veruje da je njeno novo nalažište dovoljno da zadovolji svetske potrebe za 1.000 godina! Međutim, nedostatak jasnoće o kvalitetu metalnih elemenata naterao je mnoge analitičare da se počešu po glavi.

„Ako kažu da imaju tako veliko nalazište i da su uradili mnoga bušenja onda znaju i kakav je kvalitet. Pa gde su detalji?“, rekao je Kristofer Eklston, iz britanske istraživačke kuće Hallgarten & Company.

Dejvid Meriman iz konsultantske firme Wood Mackensie, rekao je da tursko nalazište verovatno sadrži retke elemente lantan i serum kojih na tržištu „trenutno ima značajno više u ponudi nego u potražnji“, a ne „najređi tip metala koji je neophodan za snažne magnete.“

Dominacija Kine je bezbednosni rizik za EU i SAD

Kina trenutno snabdeva oko 80 odsto svetske potražnje retkih metala, a EU iz Kine uvozi 16.000 tona godišnje te robe, što je oko 98 odsto.

Najveći operateri u kineskom lancu snabdevanja su u državnom vlasništvu i/ili u velikoj meri subvencionisani – što cenu azijskih magneta čini za oko trećinu nižom od one u Evropi.

Kineski monopol izazva zabrinutost u Briselu, Berlinu i Vašingtonu da bi Peking retke metale mogao da koristi sredstvo pritiska u trgovinskim i geopolitičkim sporovima. Kina je 2010. zabranila izvoz metala u Japan, s kojom je imala spor oko teritorije.

Ministarka finansija SAD, Dženet Jelen je prošle sedmice rekla da Vašington želi da smanji svoju „preteranu zavisnost“ od kineskih retkih metala, optužujući Peking da ih koristi „za pritisak na brojne zemlje čije ponašanje ne odobrava“.

Pre dve godine, EU je stvorila Evropsku alijansu za sirovine kako bi podstakla države članice da diverzifikuju izvore primarnih sirovina iz trećih zemalja, uključujući retke zemne metale.

Turskoj je potreban ekonomski rast

Ako su rezerve toliko vredne kao što Ankara tvrdi, to bi turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu dalo dodatani značaj kod saveznika u NATO i pomoglo u jačanju posrnule turske ekonomije.

Međutim, pre dve godine, Ankara je objavila otkriće ogromnog nalazišta prirodnog gasa u Crnom moru. Analitičari sumnjaju da se radi o rezervama, oko 320 milijardi kubnih metara, kako je prvobitno rečeno, ili da li će se sa eksploatacijom krenuti 2023. kao što je obećano.

Strateški značaj retkih metala za Zapad je toliki da poslednjih godina mnogi preteruju kada se radi o potencijalu svojih nalazišta – kako bi pokušali da podstaknu interesovanje investitora.

Eklstone je primetio da su pre desetak godina, tokom poslednjeg buma retkih metala „mnoga velika otkrivena nalazišta bila suviše lošeg kvaliteta, previše izolovana ili je metalurgija bila pogrešna – pa od toga ništa nije bilo“.

Meriman je rekao da Wood Mackensie trenutno prati oko 150 projekata retkih metala širom sveta od kojih su 100 u završnoj fazi.

„Nema manjka projekata u vezi sa retkim metalima“, rekao je on za DW. „Ali oni koji se mogu komercijalno razviti – to je druga priča.“

Kontradiktorna mišljenja o Kini

Evropa trenutno ima samo jedno postrojenje za preradu retkih metala u Estoniji i veoma ograničen broj proizvođača magneta, od kojih je najveći nemački Vacuumschmelze.

Tržište se, međutim, brzo menja, i u roku od jedne decenije Kina možda neće biti toliko u prednosti, predviđa Eklston.

„Kina je već izgubila prednost u teškim retkim metalima [koje čine skoro polovinu od 17 retkih metala], i sada mora da ih uvozi“, rekao je on.

U međuvremenu, najveći rudnik retkih metala u zemlji, Bajan Obo, u Unutrašnjoj Mongoliji, možda ubuduće neće moći da održava proizvodnju na današnjem nivou.

Meriman je rekao da će dominacija Kine verovatno ostati, uprkos naporima SAD, Velike Britanije i Australije da podstaknu svoja ulaganja u retke metale, jer je povezala ekstrakciju, preradu i proizvodnju proizvoda retkih zemalja poput magneta.

„Ako pogledate elemente magneta, potrebno je da rudu pretvorite u metal, zatim u legure magneta, a zatim u gotove magnete. Postoji ogroman broj karika u lancu snabdevanja, a van Kine su kapaciteti za to i dalje veoma ograničeni“, rekao je on.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: