Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

OLUPINA NA DNU MORA

Baltičko more čuva veliki broj dobro očuvanih olupina. Kako je uopšte došlo do toga?

 

U reci Trave u Libeku, koja izlazi na Baltičko more, pri rutinskom merenju dubine, na oko 11 metara, otkriven je skoro 400 godina star potopljen brod u kojem je bilo više od 150 buradi. Za lučki grad Libek, to je senzacionalno otkriće i važan istorijski relikt. Sada se radi na vađenju olupine.

baltičko more

Otkrića starih brodova u Baltičkom moru nisu neuobičajena, kaže podvodni arheolog Florijan Huber.

„Procenjuje se da na dnu Baltičkog mora leži između 10.000 i 100.000 olupina. Ono što, pak, ovo otkriće čini posebnim jeste činjenica da je olupina pronađena na zapadnoj obali i da je brod sa kraja 17. veka, kada je u Libeku cvetala pomorska trgovina. Ne znamo za previše brodova iz tog perioda“, objašnjava Huber.

„Baltičko more je ogroman ledeni muzej“

Sa naučne tačke gledišta, ovakva otkrića su posebno uzbudljiva jer pružaju uvid u to kako su se nekada gradili brodovi, odnosno koja tehnologija stoji iza njih, ističe Huber koji istražuje svetske okeane od 1992. godine. On dodaje da su burad koja se nalaze na brodu takođe važan artefakt prošlosti, jer se tako saznaje o tovarima kojima se nekada trgovalo.

Zbog čega olupine i druga davno potopljena blaga ostaju tako dobro očuvana? Za to postoji više razloga. Veliki deo mora na severu Evrope ima nisku količinu kiseonika, hladan je, taman i ima nizak salinitet.

„Baltičko more je kao ogroman, ledeni muzej – kao frižider koji prosto čuva sve što u njega padne“, kaže Huber. Često je očuvana ne samo drvena olupina broda, već i tovar, pa čak i ostaci tekstila, kože, ribe i kostiju, objašnjava arheolog i dodaje da sve što je organskog porekla ostaje dobro očuvano. Tragovi živog kreča – građevinskog materijala kojim se nekada trgovalo, takođe su otkriveni u buradima.

„Boce vina, šampanjca, pivske flaše, takođe su pronađene u Baltičkom moru. Naravno, nisu bile toliko stare, ali, rekao bih, 100 ili 200 godina. I dalje se moglo piti iz njih. Šampanjac je na aukciji prodat za nekoliko desetina hiljada evra“, objašnjava Huber.

Brodski crv – neprijatelj olupina

Međutim, nisu samo hladnoća i mrak razlozi zašto su brodske olupine tako dobro očuvane na morskom dnu. Najveći neprijatelj drveta u vodi je brodski crv, a on se u Baltičkom moru ne oseća dobro, jer voli morsku vodu bogatu kiseonikom kakve tamo – nema. „U istočnom delu mora, u Botničkom zalivu oko Finske i Švedske, voda je skoro slatka, tako da brodski crv tamo ne može da preživi“, kaže arheolog i dodaje da se zato tu obično nalaze izuzetno dobro očuvane olupine.

„Neke od olupina su stare dve, tri, četiri pa i pet stotina godina, pritom još uvek imaju uspravljene jarbole. To je jedinstveno u svetu“, ističe Huber.

Međutim, na slikama olupine koja je pronađena u Libeku ima jasnih tragova nagrizanja: Grad se nalazi u zapadnom delu Baltičkog mora, gde se ipak može pronaći brodski crv.

Postoji još jedan razlog za zabrinutost. U saopštenju za štampu grad navodi da olupinu, pored brodskih crva, ozbiljno ugrožavaju okeanske struje, te da je potrebno zaštititi otkriće i sačuvati ga kao „jedinstven i izvanredan nalaz za istoriju i arheologiju zapadnog Baltičkog mora“.

Klimatske promene, ribarske mreže, radoznali ronioci

Klimatske promene predstavljaju još jednu pretnju za olupine u Baltičkom moru. „Podvodna kulturna dobra su de facto ugrožena promenom klime. U kojoj meri i na koji način – to treba najpre istražiti“, objašnjava Huber.

„Još jedan problem pored brodskog crva su velike ribarske mreže koje uništavaju ekosistem mora. Zamislite ogromnu ribarsku mrežu koja se navlači preko starog drveta – ona se zaglavi i pre nego što se pocepa, upropasti olupinu. To je gore od ronilaca koji sa olupina ponesu neki suvenir“, objašnjava arheolog.

Huber ističe da tamo gde ima brodskih olupina – ima i pljačke. Međutim, to je manja pretnja.

Očuvanje olupina predstavlja izazov

Veliki izazov za lučki grad Libek će biti očuvanje olupine. Huber ističe da sve što se izvuče iz vode ne može tek tako negde da se osuši i da se stavi u muzej. Drvo je problematično jer je posle nekoliko vekova pod vodom, ono njome i zaštićeno. Zato je bitno da se brod postupno vadi iz mora. Voda mora da se zameni tečnom plastikom, kako se ćelije drveta ne bi naglo sasušile i propale. Taj proces je dugotrajan i skup.

Drugi spaseni brodovi, poput Meri Rouz ili Bremen Koge pokazuju koliko složeno može da bude očuvanje starih olupina. Švedska je 1961. godine iz Baltičkog mora izvukla ratni brod Vasa, koji je potonuo u 17. veku i specijalno za njega sagradila muzej. Olupina je morala da bude impregnirana polietilen-glikolom 17 godina kako drvo ne bi ispucalo.

Važno kulturno nasleđe za Libek

U ovom slučaju, lučki grad Libek je siguran da je olupina iz Travea vredna da se izvuče na površinu. „Trebalo bi je spasiti i očuvati što je pre moguće, kako bi ostala deo istorije grada“.

Huber primećuje da se nove olupine stalno otkrivaju na drugim mestima u Baltičkom moru. „Upravo sam otkrio novu olupinu pre dve nedelje kod Helgolanda. To se retko dešava.“ U ovom slučaju nije u pitanju trgovački ili ratni brod iz 17. veka, već gvozdena olupina, kakvih ima mnogo u Baltičkom moru. Njih ne jedu brodski crvi – one samo zarđaju.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: