ZLOUPOTREBA STARIH
Penzioneri su sve češće na meti prevara koje izazivaju putujući trgovci, upozoravaju iz Nacionalne organizacije potrošača.
Putujući trgovci ih najpre uznemiravaju telefonom, pa onda kucaju na vrata. Nude proizvode za male pare, a ugovorima ih zadužuju na iznos i do 100.000 dinara. Može li se tome stati na put i kako zaštititi najstarije građane?
Masažeri, ćebad koja zimi greju, a leti hlade, dušeci – deo su bogate ponude koju naplate petostruko više.
„Tim pre ako kažu: ‘Nećete ništa plaćati sad, nego samo da potpišete, a to će se pomalo odbijati od penzije’. Kada trgovac ode, kada ih zaduži osamdeset ili sto hiljada dinara, posle kada dođu njihovi dragi i vide šta su uradili, uglavnom bude gotovo“, kaže Nadežda Satarić iz Udruženja za pomoć starima „Amity – Snaga prijateljstva“.
Lažnim trgovcima teško se ulazi u trag. Iz tržišne inspekcije kažu da je reč o dobro razrađenom sistemu u čijem lancu su pravni zastupnici i advokati koji poznaju „rupe“ u zakonu.
„Vešti trgovci sakrivaju svoje sedište, na primer registrovani su na adresi gde je neko kućno domaćinstvo ili stan ili menjaju adresu. Teško je stupiti u kontakt sa prodavcima koji moraju da imaju papir da su komercijalisti te firme – znači eskiviraju na svaki način kontakt sa potrošačima“, ističe Ivan Kadović, tržišni inspektor.
Šta kaže zakon
Zakon je jasan – na ugovoru na daljinu potrošač ima rok od 14 dana da se predomisli. Obaveza trgovca je da potrošaču uruči obrazac za odustanak.
„Kada ne dobijete taj obrazac, vi imate pravo da odustanete od kupovine čak u roku od godinu dana. Zakon je jasno propisao formalne stvari u smislu, morate dobiti ugovor, obrazac za odustanak i mora vas neko poučiti da vi imate prava da odustanete u roku od 14 dana. Ukoliko nešto od ovih stavki nije ispunjeno, predviđena je za to novčana kazna, a za to se prijava upućuje tržišnoj inspekciji“, objašnjava Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Iz tržišne inspekcije apeluju na oprez. Kada penzioner potpiše ugovor u kojem je obavešten o pravima i obavezama, kao i dinamici plaćanja – teško može da se pomogne, čak i kada dođe do sudskog spora.
„Pozivanje na prezentaciju gde se ti proizvodi prodaju i onda posle prezentacije idemo u sedište firme da potpišemo ugovor, a sedište firme više nije trgovina na daljinu i on gubi bespovratno pravo na odustanak od ugovora“, dodaje Kadović.
Agresivna prodaja se maskira ljubaznošću
Trgovci agresivnu prodaju i insistiranje na kupovini, zamaskiraju ljubaznošću, tvrde stručnjaci. Njihov jedini cilj je finansijska dobit raznim tehnikama manipulacije.
„Na primer, otvaraju razgovor temom – gde živite, da li vas posećuju unuci. Ukoliko shvate da postoje deca, onda su obazriviji. Ukoliko shvate da ta osoba živi sama, izolovano, onda je nebo granica. Toj generaciji je negde nedopustivo da nekog ne saslušaju, da nekom ne daju priliku. Jako im je teško da kažu ne i njihova deca i mlađi se jako često ljute kako ulaze u nepromišljene kupovine, da mesecima i godinama otplaćuju stvari koje im uopšte ne trebaju“, navodi Ana Mirković, psiholog.
Dok sledeće godine ne zaživi registar „Ne zovi!“ – možete se obratiti tržišnoj inspekciji, policiji, ali i potražiti pomoć u savetovalištima koje je Nacionalna organizacija potrošača otvorila širom zemlje. Iz te organizacije upozorenje da lažni trgovci zloupotrebljavaju lične podatke građana, gase i menjaju žiro račune i dobro ispitaju tržište i odrede ciljne grupe za prevaru, a to su najčešće penzioneri.