PEKING-SOFIJA
Kineski uticaj na bugarsko obrazovanje sve je veći. Bivši agenti državne bezbednosti u Institutu Konfucije imaju u tome svoju ulogu isto kao i Huavej.
Institut Konfucije u Sofiji jedva da se može razaznati sa ulice. Smešten je u velikom zdanju koje zauzima skoro celu stranu ulice u centru grada, na istoj adresi je i Centar za istočne jezike i kulture sofijskog univerziteta. Univerzitetskom institutu lako je prići od stanice metroa – ulaz je skroman. Institut Konfucije ispred sebe ima veliki prostor ograđen visokom žičanom ogradom.
Zvanično se Institut Konfucije, kao i ostali ovakvi instituti u svetu, bavi promocijom kineskog jezika i kulture. Programe za taj institut određuje zvanična kineska spoljnopolitička organizacija za oblast kulture „Hanban“ – Institut za kinesko jezičko obrazovanje.
Prema proceni nemačke vlade Hanban je direktno potčinjen „propagandnom odeljenju Komunističke partije Kine (dakle kancelariji za propagandu u inostranstvu)“. To je bio zvaničan odgovor nemačke vlade na pitanje tada opozicionih Zelenih u Bundestagu 2019. Zbog toga, prema nekim medijskim izveštajima, rad ovih kineskih instituta u Nemačkoj prati nemačka obaveštajna služba – Služba ustavne zaštite. Njena procena glasi: „Kineski Konfucijevi instituti naročito služe tome da u okviru strategije uspostavljanja uticaja Komunističke partije Kine šire besprekornu sliku Kine.“
Kineska „meka moć“
Kako to praktično izgleda pokazuje publikacija oba kineska instituta u Bugarskoj. U njoj se kaže: „Narodna Republika Kina je našla uspešan odgovor i na koronavirus i na ekonomski pad koji je usledio (…) Ekonomski oporavak Narodne Republike je naprosto impresivan“. Osim toga, u publikaciji analitičari hvale razvojni model „socijalizma sa kineskim osobinama” kao „pozitivnu alternativu globalnom neoliberalizmu“.
Povrede ljudskih prava kao nasilno gušenje studentskih protesta na trgu Tjenanmen 1989. istovremeno se predstavljaju kao nužne greške i plod socijalnih napetosti koje su rešene u vreme Deng Sjaopinga.
Debeovske veze i rusko-kineska saradnja
Prema istraživanju Dojče velea, strukture bugarskih instituta Konfucije nisu samo netransparentne, već imaju dosta toga zajedničkog sa rusofilnim krugovima kao i bivšim saradnicima bugarske državne bezbednosti.
Primer je Nako Stefanov, autor citirane publikacije Instituta Konfucije. On je po obrazovanju japanolog. Sedamdesetih i osamdesetih usavršavao se u Sovjetskom Savezu, a od 1973. je bio agent bugarske državne bezbednosti. Danas je ugledan i glasan član stranke „Rusofilija za preporod otadžbine“, na čijem je čelu poznati proruski aktivista Nikolaj Malinov.
Stefanov nije odgovorio na pitanja i stoga nije jasno da li on zvanično radi za Institut Konfuzije u Sofiji. Ni Institut nije želeo da da odgovore, pozivajući se na to da je direktorica Instituta Aksinija Koleva na odmoru. Ona je, zajedno sa Stefanovim, potpisala spomenutu publikaciju, a takođe je bila na školovanju u Sovjetskom Savezu.
Slična je situacija u drugom kineskom institutu u Bugarskoj, čije je sedište u staroj srednjovekovnoj prestonici Velikom Trnovu. Počasni predsednik tog Instituta Konfucije je profesor Plamen Legkostup, koji je osamdesetih bio neformalni saradnik komunističke državne bezbednosti. On je kao rektor univerziteta 2009. dodelio titulu počasnog doktora ruskom predsedniku Vladimiru Putinu za njegov „doprinos mirnom razvoju sveta“.
„Kina i Rusija izgleda više sarađuju nego što su konkurenti u oblasti širenja uticaja u Bugarskoj“, kaže Rumena Filipova, direktorka Instituta za globalnu analizu čije je sedište u Sofiji. Ona je sprovela istraživanje o kineskom uticaju na bugarski obrazovni sistem. To istraživanje je deo panevropskog projekta koji se fokusira na kineske obrazovne koperacije u Evropi.
I sama Filipova je lično doživela netransparentnost Instituta Konfucije u Bugarskoj. Univerzitet Velike Trnove odbio je da odobri pristup informacijama o tamošnjem Institutu Konfucije, uprkos zakonu koji nalaže slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Kineski uticaj u bugarskom obrazovnom sistemu
Bugarski univerziteti i kineski partneri trenutno imaju 141 ugovor o saradnji. Univerzitet Ruse ima čak sedam sporazuma o saradnji sa kineskim univerzitetima – studenti mogu da steknu dvostruke diplome. Naizgled bezazlena saradnja krije veliki rizik. Investigativni novinari su utvrdili da čak 48 univerziteta u Nemačkoj učestvuju u zajedničkim istraživačkim projektima sa kineskim partnerima, a rezultati mogu biti upotrebljeni i u vojne svrhe. Rumena Filipova kaže da 24 kineska partnera bugarskih univerziteta mogu da se ocene kao problematični zbog bliskosti sa vojskom, ali nije mogla da utvrdi da li se rezultati saradnje sa njima mogu koristiti u vojne svrhe.
Rumena Filipova sažima svoja saznanja: „Peking ima cilj da proširi svoj uticaj koliko god je moguće i da stvori veze koje se po potrebi mogu iskoristiti“. Na primer, dodaj ona, bugarski univerziteti rade na projektima koji spadaju u globalni kineski infrastrukturni projekat Novi put svile. A korist od ovog projekta ističu autori publikacija Instituta Konfucije, koji su svojevremeno sarađivali sa komunističkom službom državne bezbednosti.
Huavej u Bugarskoj
Kineski telekomunikacioni džin Huavej je u poslednjih nekoliko godina uspostavio saradnju sa nizom bugarskih univerziteta. On dodeljuje stipendije i tehnički oprema bugarsku stranu. „Tom saradnjom Huavej može da stekne tehničko znanje i razvije tehnološku zavisnost. Istovremeno, Huavej tako podriva ‘Clean Network Program'“, kaže Filipova. Taj program koji je pokrenuo Vašington trebalo bi da spreči da se mreža 5G uspostavi sa nesigurnom kineskom tehnologijom.
Istraživanje Filipove pokazuje da širenje kineskog uticaja ostaje ispod praga vidljivosti za bugarsku politiku i javnost. Tako telekomunikacioni koncern „Yettel“ može da koristi hardver Huaveja za svoju 5G mrežu. Javna debata o tome da li takvo učešće šteti bezbednosti bugarske mreže ne postoji, isto kao što nema ni debate o rusko-kineskim vezama u Institutu Konfucije. To se može vratiti kao bumerang.
Izvor: DW.com