OAZA
Neko je pozvonio na vratima. Majkl ih usporeno otvara, svestan da ispred može biti bilo ko ili bilo šta.
Majkl Elis se probudio na zvuk budilnika.
Sanjivo se izvukao iz kreveta, napravio čaj, zagrnuo se ćebetom i stao pored prozora da upija jutarnje zrake zubatog sunca.
Napolju je sve delovalo čudno i strano. Kao da se sve promenilo.
Osvrnuo se oko sebe, sve u sobi je delovalo takođe drugačije i nepoznato.
“Koliko sam ja to spavao?”‚ pomislio je.
Ovo ne bi bilo prvi put sa se događa, ali ipak deluje kao da je prošlo previše vremena.
Neko je pozvonio na vratima. Majkl ih usporeno otvara, svestan da ispred može biti bilo ko ili bilo šta.
“Pismo za vas, gospodine Elis!”
Poštar odlazi gunđajući što je morao da dolazi u ovaj udaljeni kutak stvarnosti.
Majkl pogleda kovertu. Adresovana na njega, pošiljalac nepoznat. Pažljivo je otvorio pismo. Unutra nije bilo ničega.
Iznenada, okolni prostor je polako počeo u tankom mlazu da curi u kovertu. Majkl se osmehnu, ovo nije bilo čak ni originalno.
Univerzum je ponovo izvodio svoje fore, ali više nije mogao da ga iznenadi, kao da se umorio i postao predvidljiv u svojoj beskrajnosti.
Sve se menja, samo neke stvari uvek ostaju iste.