NA MORAVI NEMA VODENICE
Nema na Moravi,
nema vodenice više,
svi vodeničari vodenice napustiše.
Nema više pomeljara,
nema više na planini pašnjaka,
na livadi kosača,
u kukuruzu berača,
u vinogradima nema grožđa.
Svi u grad odoše,
svako svoji pos’o radi,
svako svoju karijeru gradi.
Domaćinstva seoska ostaviše,
nema ni pastira,
da čuva stado
i u frulu da zasvira.
Sada u planini
pevaju ptice.
Nema seoskih igranki,
devojke i mladići
odoše u grad,
devojke neće da nose
svinjske opanke,
nego cipelice na štiklice,
neće da budu seljanke.
DANI BRZO PROLAZE
Kako dani prolaze,
kako starost brzo dolazi.
Teku dani kao reka,
al’ starosti nema leka.
Duša pati, telo stari,
sve je više nemoći,
a najteže je kada
ti nema ko doći.
Nema vrata ko da ti otvori,
to su najteže boli,
nema ko da ti da čašu vode,
i ko dođe žuri,
sedi, pa žuri da ode.
U ove zimske i duge noći,
teško onom
ko živi u samoći.