BESEDA NA SVETOG ILIJU
Što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće (up. Mt. 19, 26), a biće moguće i nama ako svoju volju pokorimo volji Božijoj!
Ovo nam između mnogih svetitelja upravo i dokazuje svetitelj koga danas proslavljamo – Sveti Prorok Ilija, koji se toliko usavršio u nebrizi za sutra, da ga je Bog udostojio da mu se i priroda povinuje i služi preko gavrana, koji mu je svaki dan donosio hranu.
Postoji u Svetom Pismu jedna pouka Gospodnja koja je, gledana iz našeg ugla, iz naše perspektive, pomalo čudna i nelogična. To su reči Hristove: “Ne brinite se za sutra (Mt. 6, 34)”. Zar je moguće da se ne brinemo za sutra ako imamo porodicu, radimo neki posao, idemo u školu?
Ovde moramo razgraničiti dve nebrige za sutra. Sa ciljem i bez cilja. Nebrigu sa ciljem imao je Sveti Prorok Ilija. On je zapostavio ovo zemaljsko, radi onog Nebeskog. Kao što je nebo iznad zemlje, i kažemo da je to prirodno, tako je isto prirodno da stavimo brigu za spasenje duša iznad briga telesnih.
Međutim, postoje i oni koji se ne brinu za sutra iz očaja, melanholije, apatije. Takva stanja su neprirodna za dušu i u njih najviše zapadaju neverujući ljudi. Takva nebriga nije Bogu ugodna i Bog se zbog takvih veoma žalosti. Oni nemaju ni smisao ni cilj života. A jedini cilj svih nas pravoslavnih hrišćana jeste spasenje duše, zadobijanje Carstva Nebeskog, povratak u izgubljeni Raj. To upravo i jeste suština svih reči zapisanih u Svetom Pismu. O tome nam konkretno govore reči Hristove: “Ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati (Mt. 6, 33)”. A za to što će nam se dodati govori apostol Pavle: “A kad imamo hranu i odeću budimo time zadovoljni (1. Tim. 6, 8)”, sve što je više od ovoga od zloga je. Jer “Carstvo Božije nije jelo ni piće, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rimlj. 14, 17)”. Zato je neko i rekao: “Nije srećan onaj koji ima ono što želi, već je srećan onaj koji ne žali za onim što nema.”
Šta nam još govore reči: “ne brinite se za sutra”? Govore nam: “Brinite se za danas”. I u Molitvi Gospodnjoj molimo se: “ …hleb naš nasušni daj nam danas … (Mt. 6, 11). Danas, a ne sutra. Zar može neko sa pouzdanošću da tvrdi da će doživeti sutrašnji dan? Tačno je da mi, hrišćani, treba da budemo najveći optimisti i da verujemo da ćemo doživeti ne samo sutrašnji dan, nego i godinu i deceniju. Ali, ne traćimo vreme uzalud. Koristimo vreme (up. Ef. 5, 16), govori apostol Pavle. Zato pređimo danas što više kilometara na putu spasenja, ispunjavajući jevanđelske zapovesti i vežbajući se u vrlinama i svakoj dobrodetelji.
Evo jednog primera u kome se ogledaju reči “ne brinite se za sutra”. Jedan putnik namernik naiđe na čobanina koji je čuvao ovce. Želeći da započne razgovor, upita ga kakvo će vreme biti. A ovaj mu odgovori: “Biće onako kako ja hoću”. Putnik, zbunjen odgovorom, upita ga kako to može biti. Čobanin mu odgovori: “Ja hoću da bude onako kako Bog hoće, prema tome kako Bog hoće tako i ja hoću”. I zaista, uvek će biti kako on hoće, jer je sve svoje brige preneo na Gospoda. I ne smućuje niti se uznemirava kada ga snađu nevolje, jer nam “kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božije (Dap. 14, 22)”. A Ava Dorotej kaže sledeće: “Onaj ko nema svoju volju, u stvari, uvek je ispunjava. Budući da nema svoje volje, ma šta da se zbude on je spokojan i pokazuje se kao onaj koji uvek čini po svome. On, naime, ne želi da stvari budu kako on hoće, nego ih hoće onakvim kakve se zbivaju”.
I ako tako budemo uvek razmišljali steći ćemo unutrašnji mir kojim ćemo sva iskušenja razbiti kao o kamen.
Mir Božiji neka bude sa svima vama u vekove vekova. Amin.
jeromonah Timotej studenički
Izvor: Pravoslavni put