O NJEMU SE MALO ZNA
Kao i mnogi srpski junaci i Banović Sekula imao je nadimke, a jedan od moćnijih bio je nadimak „dete – junak“.
Ljubitelji srpske epske poezije znaju da je pored Banović Strahinje postojao još jedan Banović, takođe, junak, ali koji je u svesti naroda, pa čak i onih dobrih poznavaoca istorije – manje poznat.
Bio je to Sekula Banović. On je glavni protagonista pesme „Banović Sekula i Jovan Kosovac“. I o Sekuli Banoviću postoji malo tragova, a upravo ovo narodno predanje je očuvalo uspomenu na još jednog Banovića.
Sekula Banović je nazvan Sekulom Senjaninom u dve narodne pesme i to u pesmi „Ljuba i sestra spasavaju Sekula Senjanina“ i u pesmi „Povređeni ponos mladoga Sekula Senjanina“.
Kao i mnogi srpski junaci i Banović Sekula imao je nadimke, a jedan od moćnijih bio je nadimak „dete – junak“, a takođe, kao i ostali srpski junaci bio je povezivan sa zmajevima.
Podsetimo, značenje zmaja u srpkoj mitologiji ima pozitivan predznak. Ono oko čega su antropolozi saglasni je da su mitovi i legende o zmajevima nastale u raznim kulturama i to nezavisno jedna od druge. Tako srećemo pojam zmaja u mnogim kulturama i religijama.
Mnoge basne, bajke, narodna predanja i narodne epske pesme svedoče u korist dobrobiti zmajeva: „Štogod ima Srbina junaka, svakoga su odgojile vile, mnogoga su zmajevi rodili“.
A kada govorimo o istorijskoj podlozi za lik Sekule Banovića, pretpostavlja se da se radi o Janošu Sekeljiju. Istorijski podaci kažu da se pouzdano zna da je gubernator Kraljevine Ugarske Janko Sibinjanin (Janoš Hunjadi) 1446. postavio „za bana Slavonije svoga rođaka Janka Sekulu“.
Podsetimo, Banović Strahinja vezuje se za Kosovski boj 1389. godine, dok se Banović Sekula spominje u Kosovskom boju 1448. godine. Takozvana, Druga kosovska bitka je vođena od 17. oktobra do 20. oktobra 1448. godine na Kosovu polju između snaga kraljevine Mađarske (ojačanih vlaškim odredima) predvođenih Janošom Hunjadijem sa jedne i Turaka Osmanlija predvođenih Muratom II (1421—1451) sa druge strane.
Izvor: Kurir.rs