KARAĐORĐEVO KUMČE
Tokom života svog oca Miloša, Perka Obrenović mu je, kao dobra kći, iz raznih evropskih gradova pisala pisma, na koja joj je on odgovarao roditeljskim savetima.
Najstarije dete kneza Miloša Obrenovića i kneginje Ljubice bila je kći Petrija (1808–1870), čiji je kršteni kum bio Karađorđe. Iza Petrije, češće zvane Perka Obrenović, ostalo je nekoliko zanimljivih uspomena. Ona je bila prva žena u Srbiji koja se udala u venčanici i prva koja je portretisana. Umetnik je bio Pavel Đurković, ali je portret izgubljen.
U njenoj petnaestoj godini zaprosio ju je Todor Bajić, bogati trgovac iz Zemuna, poliglota, čija je kuća bila uređena u otmenom evropskom stilu. Knez Miloš se potrudio da u Kragujevcu dostojno dočeka prosce. Tada su prvi put u jednu srpsku kuću unesene stolice s četiri noge (umesto tronožaca), i prvi put su gosti posluženi iz keramičkih šolja i tanjira. Perka je u braku rodila četiri sina, tokom čijeg školovanja se i sama opismenila, jer se u njeno vreme devojke nisu školovale. Od njenih savremenika moglo se saznati da je, kao bogata i plemenita žena, zdušno pomagala sirotinju.
Sreten L. Popović (1820–1890), poticao je iz čuvene porodice Popović iz Vranića, koja je dala Srbiji više poznatih vojvoda u Prvom i Drugom srpskom ustanku. Kršteni kum bio mu je knez Miloš. Sretenov otac Lazar bio je sekretar kneza Miloša, dok je Sreten kao mladić bio lični sekretar kneginje Ljubice. Kasnije je bio poznat kao predsednik apelacionog i kasacionog suda, a posebno kao pisac knjige „Putovanje po Novoj Srbiji”, u kojoj su prvi put opisani novopriključeni okruzi južne Srbije nakon Berlinskog kongresa. Istoričari Srbije u 19. veku obilato su koristili ovu knjigu kao pouzdan izvor podataka.
Porodica Bajić jedno vreme je živela u slavonskom gradu Orahovcu. Sreten Popović, tada je kao stariji đak putovao u Beč. Kao kućni prijatelj proveo je nekoliko zimskih dana u kući Bajića, gde je tokom dugih večeri čitao deci, Perki i drugima romane Milovana Vidakovića, tada jedinu i veoma omiljenu srpsku literaturu. Kad je Perka čula da će Sreten provesti nekoliko dana u Budimpešti, dala mu je veću svotu novca za Milovana Vidakovića, za koga je znala da živi u velikoj bedi. Da to ne bi ličilo na milostinju, ona je novac naslovila kao pretplatu za nove Vidakovićeve romane, iako je znala da ih više neće biti. Imala je i posebnu molbu za pisca: „Kada bude štampao sledeće izdanje ’Ljubomira u Elisijumu’ da oženi i Burjama, jer su se svi drugi koje je Burjam na rukama nosio poženili i razudavali, a on osta neoženjen”. Sreten je uručio novac piscu na čemu se ovaj zahvalio. Ali kad mu je preneo onu naivnu molbu u vezi s Burjamom, pisac se zbunjeno smešio ne sećajući o kome je reč. Sreten kaže: „Video sam tom prilikom da je već bio izvetrio”. I dodaje: „Posle godinu, dve dana umro je u Pešti, skoro reći na pijaci, gde je do poslednjih dana prodavao svoje knjige i otuda se skomračno hranio.”
Tokom života svog oca Miloša, Perka mu je, kao dobra kći, iz raznih evropskih gradova pisala pisma, na koja joj je on uz pomoć sekretara odgovarao, dajući joj roditeljske savete. Mnoga od tih pisama su sačuvana. Perka je nadživela sve u svojoj porodici i umrla u Napulju.
Izvor: Politika.rs