Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DA LJUBIMO JEDNI DRUGE

„Šta znači to da ostanemo u Ljubavi Hristovoj?“, pričao je starac, „to znači da ostanemo u zapovestima Njegovim…“

 

Dugo sam se pitao i razmišljao, dumao puno o tome zašto Gospod daje toliko potomstvo Romima, kad dobar deo njih koristi decu samo za prosjačenja.

u ljubavi hristovoj

Dok sam radio u školi „Veselin Nikolić“ u Kruševcu, u školi za decu sa posebnim potrebama, kao profesor Verske nastave, najradosnija deca su mi bila romska deca, uvek radosna, posebno kada treba da idemo u Crkvu, gde bi radosno trčkarali ulicom za mnom, sa neverovatnim sjajem u očima, gde se mogla videti jedna neponovljiva radost, da sam se pitao, šta bi bilo od njih da je svakom od njih Hristos roditelj, da su im roditelji kao Hristos?! Mislim da ne bi bilo boljih ljudi od njih, ali vrzino kolo, nasleđe iz kog ne mogu da se iskolebaju, čini stvari kakvim jesu.

Romi su apsolutno svi vernici, verujući ljudi, kakvi god da su, oni veruju svi u Boga (Devla), a ateista i nema. Veoma su religiozni, na svoj način, sujeverni, ali i neposlušni. Pošto imam kumstva u Ciganmali, kada god prođem kroz Mahalu dočekaju me sa, kume, profesore, sa poštovanjem i veoma se raduju kada im Srbi prođu kroz Mahalu, a ne obrnuto, kao što se misli. Verujem, da kada bi Hristos prošao Mahalom, da bi bio dočekan sa cvećem i poljupcima i bio bi ugošćen kao Car, što i jeste, a posle bi se, na žalost, vratili na staro, a nešto sumnjam da bi Ga današnji Srbi uopšte primetili, gde se dobrim i poštenim podsmeva, gde su autoriteti prevaranti i vucibatine, i ne samo Srbi, nego i ostali diljem regiona.

Romkinje najmanje abortiraju, vole decu, a legenda kaže, ako se nađe siroče, oni ga ne odbacuju. Naravno, ima i kod njih puno mračnih strana, makroa kriminalaca, vucibatina i lenčuga, koji koriste jadne žene i decu za prosjačenja.

Ja ponajmanje imam pravo da dignem glas o nekim pitanjima, ali za ovo sam u Gospodu apsolutno u pravu:

Starac Isihije: „Uvek sam se pitao zašto Gospod daje toliko dece Romima, a uglavnom žive u nemaštini, ali onda mi je Gospod dao i odgovor: „Oni od mene traže samo da budu veseli, radosni i da imaju hranu i ja im je dajem, da traže više, dao bi im i više! Oni su uvek zadovoljni i veseli. Moji Srbi nisu nikad zadovoljni, traže i sumnjaju i kad dobiju ne žele, ili su nezahvalni ili bezverni, a sve bi im dao, samo da ostanu u mojoj Ljubavi. Kada ženi dam dete, kada zatrudni, dajem i „Garantno pismo“ u kome piše: dao sam ti dete i pomoći ću ti da ga podigneš, ne brigaj, osloni se na mene i ostani u mojoj Ljubavi, i sve što zatražiš za dete, dobićeš. Ali moji Srbi sumnjaju, predaju se bezverju, na kraju i smrtnom grehu, pa i ne dobijaju. Rome sam vam ostavio da vas na to podsećaju, na jednostavnost i radost života.“

„Šta znači to da ostanemo u Ljubavi Hristovoj?“, pričao je starac, „to znači da ostanemo u zapovestima Njegovim, da ljubimo jedni druge, život, da ostanemo pošteni, vredni, marljivi, blagodarni, uvek brzi na dobro, spori na zlo, e to je to! Gospod je Ljubav i darodavac života, to očekuje od nas i sve bi dobili, o maloverni i nezahvalni, ali mi stalno sumnjamo, zato na kraju i ne dobijamo“.

Teolog i profesor verske nastave Ivan Miladinović

Izvor: Prijatelj božiji

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: