Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

REŠENJE DILEME

Pitoma smokva  i njene brojne sorte ne zahtevaju oprašivanje osicom ili polenom s drugog stabla, tako da smokve koje smo navikli da jedemo nisu oprašene uz pomoć osa.

 

Obična, pitoma smokva (Ficus carica) je veliki listopadni grm ili manje drvo poreklom iz zapadne Azije i s Mediterana. Uzgaja se od davnina i jedna je od najstarijih kultiviranih voćki. Najstarije stablo smokve za koje se zna da su ga zasadili ljudi je 2.300 godina stara Sveta smokva (Ficus religiosa) koja se nalazi na Šri Lanki.

smokva

Jedna zanimljivost koja se veže za smokve je priča da se unutar svake zrele smokve nalazi – mrtva osa. Prema nekima, upravo su mrtve ose zaslužne za hrskavu strukturu na koju nailazimo u centru ove voćke, dok drugi govore kako je osa unutar zrele smokve već potpuno razgrađena.

Konkretnih informacija o tome da li se u smokvama zaista nalaze mrtve ose baš i nema, pa smo odgovor potražili kod prve osobe u Hrvatskoj koja je doktorirala na temu smokava, kod agronoma Željka Prgometa koji već više od 25 godina na svojoj plantaži u Istri uzgaja 20 sorti ove voćke.

Dr. sc. Prgomet kaže kako je veliki protivnik onoga što naziva kontraznanjem, a napise i tekstove s kojima se i sam susreo o ovoj temi upravo je tako opisao.

Kako je sagovornik objasnio, proces oplodnje smokve u kojem učestvuju vrlo male ose iz roda Blastophaga grossorum zove se kaprifikacija. Cvetove oprašuju male ose koje u plod smokve ulaze u potrazi za prikladnim mestom za polaganje jaja. U obliku jajašca prezimljuju u malim plodovima divlje smokve, a aktiviraju se u proleće kada ženske ose izlaze napolje i „vrše uslugu oprašivanja“. U plodu ostaju muške ose koje se u sledeća tri meseca, koliko plodu treba do zrelosti, potpuno razgrade. Bez ove usluge oprašivanja, divlje smokve se ne bi mogle same razmnožavati semenom, a zauzvrat pružaju sigurno utočište i hranu sledećoj generacija osa. Ovde je najvažnije da se ovaj proces odnosi na divlje sorte smokava koje imaju tri roda godišnje, ali ne i na one sorte smokava koje smo navikli da jedemo i koje godišnje rađaju samo dva puta.

Obična, pitoma smokva (Ficus carica) i njene brojne sorte ne zahtevaju oprašivanje osicom ili polenom s drugog stabla i dr. sc. Prgomet uverava da smokve koje smo navikli da jedemo nisu oprašene uz pomoć osa.

Smokva je jedna od retkih kultura voća koje se retko ili gotovo nikako ne tretiraju pesticidima tako da sigurno spada među najmanje tretirano voće koje koristimo u prehrani, a po svojim je nutritivnim vrednostima u vrhu voćnih kultura. Osim što nisu tretirane pesticidima, sada možemo biti sigurni da su smokve pogodne i za veganski način ishrane.

Izvor: Index.hr

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: