PRAVOSLAVNE PREPORUKE
Duhovne pouke Svetog Serafima Soboljeva značajne su mudrosti jedne od najistaknutijih ličnosti Ruske Pravoslavne Crkve proteklog veka. Ima ih pedeset i one su podeljene u nekoliko odeljaka.
Pravoslavna vera
1. Sveto i striktno čuvajte našu pravoslavnu veru kako u njenim kanonima, tako i u njenim dogmama. Ne prilagođavajte veru svome načinu života, već svoj način života veri. Iz istinite pravoslavne vere crpite svu svoju sreću. Tada ćete biti istinski sinovi Pravoslavne Crkve i Gospod će na vas već na ovom svetu izliti svoje neizrecive milosti.
2. Bez pravoslavne (prave = ortodoksne) vere nema blagodati, ni istinske ljubavi prema bližnjima, već samo pogibeljne sebičnosti i praznih reči o ljubavi, kao što je kod jeretika i sektaša.
3. U svim dogmatskim pitanjima a naročito kod spornih bogoslovskih mišljenja dužni smo da se strogo držimo svetootačkih učenja. Samo nam sveti ocu mogu dati nepogrešiv i najpravilniji pogled na život i svet u pitanju naše vere. Oni su za nas spasiteljni kriterijum (merilo) za Pravoslavlje.
Kalendarsko pitanje i crkveni kanoni
4. Božanski Duh zajedno sa apostolima, vaseljenskim saborima i svetim ocima nije kanonske istine ustanovljavao zato da bismo ih mi potom ispravljali ili ukidali, kao tobože nesavršene i pogrešne. Takav odnos prema svetim kanonima je potpuno nedopustiv i bogohulan.
5. Kod novokalendaraca nikada se ne mogu praznovati Blagovesti u dane Strasne sedmice, niti može biti Kirio-Pashe, odnosno praznovanja Blagovesti na sam dan Uskrsa, čime se otvoreno krši crkveni Ustav.
6. Sveta Crkva tako poštuje velike apostole Petra i Pavla da je pre njihovog praznika (29. juna) odredila post, koji može trajati od osam do četrdeset i dva dana. Ali, sa uvođenjem novog kalendara, ovaj post se, suprotno Ustavu, uvek skraćuje. A kada se Uskrs praznuje u periodu od 20. do 25. aprila, petrovski post se potpuno izostavlja, jer za njega ne ostaje vremena.
7. Kao rimokatolička novotarija, koja predstavlja protivcrkvenu pojavu, novi kalendar ne može doneti Pravoslavnoj Crkvi ništa drugo izuzev smutnje.
Pravoslavna Crkva i jeretici
8. Mi, pravoslavni hrišćani, ispovedamo da se Crkvom, kao organizacijom osnovanom od samog Boga za naše spasenje, može u strogom smislu imenovati samo jedna organizacija (društvo) istinoverujućih hrišćana. Nazivanjem svakog jeretičkog društva crkvom znači da nemamo pravi pojam o Crkvi i da time gazimo našu veru i dogmu o Crkvi koja je izložena u devetom članu Simvola vere.
9. Naša Crkva nikada nije smatrala da jeretici (krivoverci) ulaze u njen sastav, u sastav samog Tela Hristovog. A i kako je uopšte moguće ovakvo ekumenističko gledište smatrati pravoslavnim kada su vaseljenski sabori uvek jeretike predavali anatemi tj. odlučivali (ekskomunicirali) ih od Crkve?
10. Jeretici mogu postati sveti[1] samo nakon pokajanja ili odricanja od svih svojih jeresi (krivoverja) i posle prisajedinjenja Pravoslavnoj Crkvi.
11. Ne smemo prozivati Pravoslavnu Crkvu zbog toga što nije zajedničarila sa jereticima i što se odeljivala od njih, već je treba veličati zbog mučeničkih podviga odeljivanja od jeretika koji su ustali protiv Crkve, na njezino bogootkrivenje i svetootačke istine i pak na samog Boga.
12. Sektaška mistika – to je tajno opštenje (kontakt) sa besovima (đavolima), a naša pravoslavna mistika – to je tajno opštenje sa Bogom.
13. Okultizam i spiritizam nisu šarlatanstvo, već realno opštenje sa besovima i put koji vodi u pogibao.
14. Zbog svojih patnji i dobrih dela neznabošci neće zapasti u najstrašnije paklene muke, već njih na Strašnom sudu čeka prohladno mesto (rus.: “severnaя storonuška”). Oni neće poznati Carstvo Božije, ali neće ni iskusiti užasne paklene muke.
Žitija svetih
15. Ako te napadne uninije (očajanje), čitaj žitija svetih. Pokušaj da pročitaš bar nekoliko redaka. Za dušu ona su poput blagodatnog dažda (kiše) koji osvežava, bodri i raduje.
16. Čitaj žitija svetih. U njima ćeš naći sve, svemu će te naučiti. Upoređuj sebe ne sa svojim bližnjima, već sa svetiteljima. Takvo upoređivanje nam otkriva koliko smo grešni.
17. Čitaj žitija svetih i Jevanđelje jer nam čitanje njih brže izmamljuje suze nego od čitanja molitava.
Monaštvo
18. Bog voli monahe više od ostalih ljudi.
19. Biti monah je izuzetno teško. Monah se bori sa stihijama, sa prirodom, sa samim sobom. Ne postoji pak ništa bolje od monaštva.
20. Drži svoje monaško pravilo – i Bog će držati tebe.
21. Podvižnik je sličan slavuju. Slavuj peva najlepše kada u blizini nema ljudi. Tako onda i podvižnik vrši svoje podvige, kada je odvojen od ljudi.
22. Majka Božija je prva monahinja Novog zaveta. Zato ona tako voli monahe i pomaže im. Pre svakog dela čitaj „Bogorodice Djevo, raduj se…“ i prizivaj Majku Božiju za pomoć – i sve će biti dobro. To znam iz sopstvenog iskustva!
Duhovna borba, borba s grešnim pomislima i gresima
23. Treba uvek sa sobom nositi jedan tefter i čim se pojavi neka zla misao, zapiši je, da bi se „eliminisao taj parazit“.
24. Tri glavna greha u kojima danas leži čovečanstvo su: 1) razvrat; 2) gordost i 3) okrutnost. Ovi gresi čovečanstvo vuku ravno u pogibao. Gospod ne trpi razvrat.
25. Ugađanje stomaku je glavni uzrok bludnoj strasti.
26. Čim osetiš ljutnju (bes), odmah pročitaj oproštajnu besedu Spasitelja sa svojim učenicima. Znaj da ljutnja rađa uninije (očajanje) i razvrat.
27. Samoukor je početak spasenja, a samoopravdanje za čoveka je pogibao.
28. Uvek se sećaj reči: „Ljuta je zima, ali je raj sladak“[2].
29. Pokajanje je ispravak svog načina života. Više slušaj, a manje govori i besedi.
30. Najvažnije je da druge ne osuđujemo. Osuđivanje je koren svih plotskih (telesnih) grehâ.
31. Na svoga brata gledaj kao na anđela, a na njegov greh kao na bolest.
32. Kada neko zgreši, traži opravdane razloge za njegovu grešku, a ne da osuđujemo bližnjeg. Takva bi trebala da bude naša taktika!
33. U neposlušnosti se krije gordost. U smirenju se krije ljubav. U gordosti nema ljubavi. Sve tvoje nesreće dolaze od tvoje gordosti.
34. Ne poučavaj ako te ne pitaju!
35. Preslobodno ponašanje i drskost su gori od svega.
36. Kada te vređaju, a ti ćuti i steći ćeš smirenje. Potrebno je, međutim, ćutati ne samo ustima, nego i srcem.
37. Gordost je cjeliv sa đavolom.
38. Sebičnost donosi tugu a leči se ćutanjem.
Ljubav, dobrota, smirenje
39. Ljubav prema Bogu se sastoji u držanju njegovih zapovesti.
40. Zlu treba suprotstavljati ljubav. Ljubav je ono što uslovljava istinski verujućeg čoveka.
41. Kada umremo, tek tada ćemo spoznati koliko su nam bili bliski Spasitelj i Majka Božija.
42. Najvažniji su dobrota i smirenje. Bez njih telesni podvizi su ništa. Za telesne podvige bez ljubavi i smirenja Gospod vaspitno kažnjava bludnom pohotom, da bi se čovek smirio.
Molitva
43. Molitva spasava od svih zala.
44. Niti jedna naša molitvena suza nije uzaludna.
45. Naročito je važno da se svake večeri pre sna pokajemo pred Bogom za grehe koje smo izvršili tog dana.
46. Izgovaraj Isusovu molitvu tako da naglašavaš reči „Gospodi“ ili „Isuse“ kao da zabijaš nokte u srce. Tako će postepeno srce biti tako pritisnuto blagodaću, da će Isusovo ime izgoniti nečisti pomisli iz njega.
47. Čak i ako se molimo mehanički (poput kakvog automata), to je bolje nego nikako. Ako na hiljadu ‘mehaničkih’ molitava kažemo samo jednu od srca, sa istinskim uzdahom, i to je dobro! Takva jedna iskrena molitva u stanju je izgladiti sve ostale ‘mehaničke’ molitve.
48. Iz sopstvenog iskustva znam, da od suza biva lakše u srcu.
49. Primetio sam i da Gospod uvek sluša i ispunjava molitve u vreme velikih nevolja.
50. Gospod je blizu: prizoveš li Ga, odmah će odgovoriti!
*****************************************
Arhiepiskop Serafim Soboljev je jedna od istaknutih ličnosti Ruske Pravoslavne Crkve 20. veka. Rodio se 1881. godine u Rjazani, a od 1921. godine živeo je u emigraciji u Bugarskoj. Poznat je kao dubok bogoslov i molitvenik, monarhista, antiekumenista i autor knjige „Ruska ideologija“. Arhiepiskop se upokojio 1950. u Sofiji i bio je pogreben u kripti ruskog hrama Svetog Nikole, podvorja patrijarha moskovskog i cele Rusije, gde stotine ljudi svakodnevno dolaze da se pomole Svetitelju. Arhijerejski sabor Ruske Pravoslavne Crkve doneo je 3. februara 2016. odluku o kanonizaciji Ariepiskopa Serafima.