Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

CRVENO

Levičari su politički orijentisani pojedinci koji propagiraju socijalnu pravdu i jednakost, ali su dovoljno licemerni da se mogu svrstati u nekoliko skupina.

 

Pozabavili smo se nekim oblicima političkog života i sada su na redu levičari.

levičari

4. Levičar jugonostalgičar

Iako karakterističan za delove populacije kojima prva asocijacija na Teslu nije automobil, levičar jugonostalgičar iznenađujuće je učestao i među mladim ljudima. Glavni razlog za pojavu jugonostalgije među starijom populacijom je taj što bivšu državu vežu za razdoblje kad su bili mladi, dok je za jugonostalgiju kod mladih ponajviše odgovorna činjenica što u Jugoslaviji nikad nisu živeli.

Vrsta izrazito sklona idealizovanju, meškinjasta, emotivna, zaslepljena idejom lažne sloge, po svemu suprotni nacionalistima. U pripadnicima drugih naroda a priori vide prijatelje i dobronamerne veseljake, dok u isto vreme u svakom drugom Hrvatu vide Paravinju. Stav o pripadnicima drugih nacija to im je pozitivniji što su ovi siromašniji. Slovence tako baš i ne vole, Srbe kako-tako, s Bošnjacima se pogledom bratime, dok na Makedonce i sve s primesama Istoka padaju u kolektivni trans.

Stariji pripadnici vrste često su skloni homofobnim ispadima, iako u načelu liberalni. Mlađi pripadnici, kad ne upisuju osamnaesti semestar jednopredmetne indologije, šire socijalističke ideje po opskurnim portalima i FB grupama. Izrazito liberalni, zalažu se za slobodu govora, prava manjina, LGBTQ brakove i državu u kojoj ništa od navedenog nije postojalo.

Nivo opasnosti: 6/10

Smrtni neprijatelji: nacionalisti, desničari, objektivnost, ljudi koji govore da pre nije bilo bolje

3. Levičar komunista/socijalista

Dok za desničara istorija sveta i čoveka počinje s 1991. godinom, za komunistu vulgarisa tu sve završava. Ljudska rasa, prema verovanju ove vrste, vekovima je živela u slozi i blagostanju kad je početkom devedesetih godina prošlog veka zbrisana s lica Zemlje u procesu poznatom kao privatizacija. Nakon toga, život je zamenilo životarenje, a pošten svet postoji tek da tajkunima neko može da stvori profit dok se oni pokvareno smeju i ništa ne rade.

Prema vlastitom uverenju liberalni, dobronamerni, tolerantni, uvek na strani slabijeg, osetljivi na prava životinja i manjina, u svakoj situaciji spremni pomoći. U praksi dozlaboga isključivi, ljude dele na one koji misle kao oni i idiote.

Navodno progresivni, a zapravo aktivno koče bilo kakav oblik napretka svojim neprestanim zanovetanjem i pogledima na ekonomiju smislenim i potrebnim kao RTL 2. Ovu vrstu najčešće ćete pronaći u sindikatima i raznim nevladinim organizacijama gde pronicljivo detektuju svaki društveni problem i još pronicljivije njegov koren nalaze u kapitalisti koji im je tih godina na zubu.

Sposobni satima lamentirati o bilo kojoj temi, ali od početka istorije pa do trenutka nastanka ovog članka nije zabeleženo da je levičar socijalista ponudio bilo kakvo konkretno rešenje za problem koji je najčešće sam izmislio.

Više od svega mrze nacionaliste, a poseban trn u oku su im američki kapitalisti, o čijem pogubnom uticaju na svet često pišu s ajfona i računara koje su im ovi napravili, kao i domaći preduzetnici od čijih uplata u budžet žive.

Posebno je zanimljivo da među istinskim socijalistima tradicionalne podele na levo-desno više ne vrede. Iako će levičar socijalista iz dna duše da mrzi svaki oblik desničara i prema njemu da se odnosi na temelju 4 predrasude koje je stvorio kad je imao 19, u mnogim pitanjima ovi su tipovi identični.

Za levičare je jedino istinsko tržište koje poznaju buvljak na Hreliću, a za desničare stočni sajam u Livnu. Jedino se na ovim mestima u njihovim glavama odvija slobodna razmena roba, dok sve drugo treba kontrolisati država bez čijih podsticaja bi ovim prvima propali opskurni portali koje niko ne čita, a drugima braniteljska udruženja smeštena kraj kladionica.

Nivo opasnosti: 9/10

Smrtni neprijatelji: svi koji državni budžet pune umesto da ga sisaju

2. Levi snobovi

Specifični po tome što su u društvenim pitanjima izrazito levo, dok su po pitanju ekonomije jako desno. Na prvi pogled jako slični liberalima, ali imaju karakternu crtu zbog koje se ne mogu suzdržati od toga da drugima nameću svoje poglede na život, film, muziku, ekonomiju, hranu i umetnost…

Najčešće visokoobrazovani i za šire društvo apsolutno beskorisni. Pola nacije nije u stanju da razume četvrtinu onog što pričaju, a druga polovina ih mrzi. Teški elitisti, veruju da su pametniji od drugih, u teoriji znaju rešenja za mnoge društvene probleme, a u praksi sposobni da rešavaju isključivo vlastite.

Budući da su svi redom egomanijaci uvereni u vlastitu intelektualnu nadmoć nad svima, pa i pripadnicima vlastite sorte, nikad neće biti u stanju da se organizuju u pravi pokret i naprave istinsku promenu koju zagovaraju.

Na izbore najčešće ne izlaze ili, ako izlaze, nakon što do temelja prouče sve programe, svoj prepametni glas bacaju na stranku od koje bi i skup bakterija imao veće šanse za prelazak izbornog praga.

Sposobni 98 sati da krvare od dosade slušajući Yammat FM samo da bi čuli jednu pesmu s B strane The Clashovog neobjavljenog albuma iz ’79, objavili to na Facebooku ili Instagramu (TikTok ne koriste) i ispali cool. Od filmova su im najdraži „skandinavski“, a od televizija „ne gledam“. Pozeri koji se večno trude da budu drukčiji od drugih, alergični na mainstream, a u isto vreme brutalno povodljivi za svim za šta procene da će ih učiniti posebnim.

Sorta prema kojoj je izrazito teško gajiti simpatije, arogantni i, uprkos upornom trudu da dokažu suprotno, hronično neopušteni i najčešće lišeni smisla humor. Ne kao ‘Davor Dretar Drele’ lišeni, već više kao ‘završavaću statuse s „pitam za prijatelja“ ili „zapratite me za više saveta’ lišeni.

Imati za prijatelja/curu/dečka levog snoba je otprilike kao kad nabaviš hrčka (ili polinezijskog Rangitoto crvenočelog štakora ako si i sam snob i hrčak je previše basic); u početku je super i zanimljiv, ali nakon nekog vremena neizbežno se zapitaš treba li ti u životu nešto što toliko sere.

Nivo opasnosti: 5.5/10

Smrtni neprijatelji: socijalisti, tradicija, sve što miriše na mainstream

1. Zeleni/woke

Najmodernija i najiritantnija sorta levičara, sposobni da razmišljaju samo o pravima životinja, jednokratnoj plastici i traženju seksizma u svemu. Uvereni u moralnu nadmoć nad ostatkom populacije, od prevoznih sredstava priznaju samo bicikl, a još većaju o električnim romobilima.

Užasno iritantni, posebice jer wokeist/zeleni često u sebi utelovljuje i sve druge vrste levičara. Zbog jako teških karaktera nesposobni za bilo kakvo sistemsko delovanje, čim ih se u jednom udruženju aktivira više od sedam, odmah se isposvađaju i prirodno dele na dve manje i tako unedogled.

Leva verzija HSP-ovaca, ima ih mali milion i prilepak su svake moderne vlasti zbog čega im uticaj raste pa ga koriste za menjanje sveta tako da sladoled u McDonald’s-u moraš jesti drvenom kašikom. Zelene/woke žene imaju jedan deo kose u drugoj boji od ostatka, tetovažu ruže, lišća ili leptira i same si režu šiške.

Nivo opasnosti: 7/10

Smrtni neprijatelji: vozači automobila

Izvor: Index.hr

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: