UPALA KOJA SE TEŠKO OTKRIVA
Mezenterični panikulitis je benigna, ali hronična upalna bolest. Ovo retko oboljenje oštećuje tkivo mezenterijuma debelog i tankog creva, a simptomi koji ga prate slični su kao kod brojnih drugih bolesti, pa se teško postavlja dijagnoza.
Vaš lekar mora da koristi kompjuterizovanu tomografiju da bi dijagnostikovao ovu bolest, koja se zatim potvrđuje hirurškom biopsijom. Važno je naglasiti da je tretman mezenteričnog panikulitisa empirijski i da se za njega koristi samo nekoliko lekova.
Ono što najbolje funkcioniše za jednog pacijenta možda nije toliko primenljivo kada se koristi za drugog pacijenta. Zbog toga je važno razmotriti simptome mezenteričnog panikulitisa da bi se mogao uspostaviti odgovarajući režim lečenja.
Simptomi mezenteričnog panikulitisa
Bitno je napomenuti da ovo stanje pogađa abdominalnu oblast, tako da su i njegovi simptomi povezani sa ovim sistemom organa. Najčešći simptomi uključuju bol u leđima, gubitak apetita, bol u stomaku, groznicu, mučninu, punoću u stomaku, gubitak težine, prolazak krvi u rektum, opstipaciju i opipljivu abdominalnu čvrstinu. Simptomi koje doživljavate mogu trajati nekoliko dana, pa i do godinu i više. Čak i ako primetite bilo kakve simptome u ovom trenutku, stanje se manifestuje drugačije u različitim slučajevima i kod različitih pojedinaca.
U nekim slučajevima ove simptome uopšte nećete iskusiti i zato će vam trebati dijagnostička procena u tim slučajevima. Takođe, kod nekih obolelih mogu se imati simptomi kao što su akutna abdominalna opstrukcija ili žutica.
Uzroci mezenteričnog panikulitisa
Nažalost, tačan uzrok koji izaziva mezenterični panikulitis medicinskim stručnjacima još uvek nije poznat. Međutim, oni su istakli neke predisponirajuće faktore koji često dovode do razvoja ove upalne bolesti. Na primer, ona obično pogađa ljude koji su prošli neku od operacija u prošlosti. Ovo se može desiti zbog drugih zapaljenskih stanja, kao što je tumor i koji na neki način može da utiče na vaš abdomen. Slično tome, mnoge autoimune bolesti poput bolesti štitne žlezde, lupusa i drugih srodnih stanja mogu doprineti razvoju panikulitisa. Neka druga stanja takođe igraju ulogu u progresiji ove bolesti, kao što su neke vrste povreda, pankreatitis, avitaminoza, bakterijska infekcija i curenje urina ili žuči.
Ponekad i nekoliko drugih faktora dovodi do razvoja ove bolesti. Ovi faktori uključuju bolesti srca, kamenje u žuči, cirozu, čireve i aneurizmu abdominalne aorte. Neke studije su takođe pronašle vezu između pušenja i mezenteričnog panikulitisa.
Istraživanja pokazuju da ova bolest pogađa muškarce srednjih godina više od žena i obično je češća kod muškaraca bele rase. Međutim, nema dokaza o povezanosti pedijatrijskih pacijenata (dece) sa ovom bolešću.
Kako se dijagnostikuje mezenterični panikulitis?
Kao što je već pomenuto, bolest se može manifestovati na više načina i ima nekoliko simptoma, koji često mogu biti pogrešno dijagnostikovani, jer izgledaju kao pokazatelji nekih drugih bolnih stanja kao što je npr. gastritis. Međutim, abdominalna kompjuterizovana tomografija je najčešće korišćena metoda za pravilnu dijagnozu ove bolesti. CT nije efikasan u ovom slučaju, jer ne pruža jasne prikaze.
Ako postoji masnoća oko mezenteričnih krvnih sudova, to ukazuje na probleme vezane za mezenterični panikulitis. To je znak koji ga izdvaja od drugih simptoma sličnog porekla, kao što su karcinoidni tumor, karcinomatoza ili limfom.
Magnetna rezonanca je relativno efikasniji i precizniji način dijagnostikovanja ove upalne bolesti. Ona će pokazati postojanje bilo kakve fibrozne kapsule koja se obično ne pojavljuje na CT skeniranju.
Ipak, najprecizniji način dijagnostikovanja ove bolesti je hirurška biopsija, koja podrazumeva kompletnu histološku analizu. Histološki pregledi su podjednako važni u potvrđivanju razvoja mezenteričnog panikulitisa, ali su obično manje definitivni u odnosu na radiološka ispitivanja. Neki specifični radiološki pregledi pomoći će da se utvrdi prisustvo panikulitisa, ali oni nisu toliko tačni.
Tretmani za mezenterični panikulitis
Moraće se uzeti u obzir težina stanja da bi se izabrala opcija tretmana mezenteričnog panikulitisa. Važno je, međutim, razumeti da još uvek ne postoji univerzalno prihvaćeni tretman za ovu bolest. Pronalaženje prave opcije lečenja je važno, ali ispravna dijagnoza je čak i presudna.
Lekar može da odluči da se drži određene terapije lekovima, a ako ta terapija ne funkcioniše dobro, on će morati da porazmisli o hirurškoj proceduri. Međutim, u mnogim slučajevima hirurška intervencija je dovela samo do progresije stanja, a i sama operacija je donekle opasna po život. Važno je da lekar obrati posebnu pažnju na istoriju bolesti pacijenta pre nego što predloži bilo kakvu intervenciju.