NEDOUMICA
A ja lično, sanjao sam takođe, bio sam u nedoumici da li da se uopšte budim ili da nastavim da sanjam.
Sanjao sam da sam, po delimično izmenjenim i dopunjenim običajima, brutalno ubijen i, po pradavnim običajima, pristojno sahranjen.
A već prve subote, kad se okupila moja još živuća porodična zajednica, održan je pomen posvećen meni i mom bivšem životu.
Donet je tom prilikom i zaključak da bi ubuduće bilo uzaludno sećanje na prošlost, već da u predstojećem periodu treba gledati na budućnost.
Drugim rečima, primereno sve bržem tempu života, ne bi bilo praktično gubiti vreme na sećanje šta je bilo za mog života, kao ni na mene nekada živog, već se, shodno tome, osloniti na ono što će tek doći.
Tako, rečeno je, nepotrebno je žaliti me i jadikovati nad mojom sudbinom, nego imati u vidu i predstojeću sudbinu svih živih, kao i sudbinu mog zavičaja, moje države i mog naroda koji je izvan ove zemlje.
A ja lično, sanjao sam takođe, bio sam u nedoumici da li da se uopšte budim ili da nastavim da sanjam.