Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

MEDICINSKI NAPREDAK

Uz pomoć matičnih ćelija, naučnici stvorili sintetički embrion miša, koji je počeo da formira organe.

 

Naučnici su u laboratoriji napravili mišje embrione, a to bi jednog dana moglo da se primeni i kod ljudi kao pomoć porodicama koje se nadaju da će dobiti potomstvo, pokazalo je novo istraživanje.

sintetički embrion

Nakon 10 godina istraživanja, naučnici su stvorili sintetički embrion miša, bez semene tečnosti ili jajnih ćelija, koji je počeo da formira organe, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature. Sve što je bilo potrebno su bile matične ćelije.

Matične ćelije su nespecijalizovane ćelije kojima se može manipulisati da postanu zrele ćelije sa posebnim funkcijama.

„Naš model mišjeg embriona ne samo da razvija mozak, već i srce koje kuca, sve komponente koje sačinjavaju telo“, rekla je glavna autorka studije Magdalena Zernika-Gets, profesorka razvoja sisara i biologije matičnih ćelija na Univerzitetu u Kembridžu, u Velikoj Britaniji, prenosi CNN.

Ona je istakla da je neverovatno da su stigli tako daleko, dodajući da je to bio njihov san i glavni fokus njihovog rada čitavu deceniju.

„Rad je uzbudljiv napredak i bavi se izazovom sa kojim se naučnici suočavaju proučavajući embrione sisara u materici“, rekla je Marian Broner, profesorka biologije na Kalifornijskom institutu za tehnologiju u Pasadeni, koja nije bila uključena u studiju.

Ona je dodala da se takvi embrioni razvijaju izvan majke i zbog toga mogu lako da se vizualizuju kroz kritične razvojne faze kojima je ranije bilo teško pristupiti.

Gledajući embrione u laboratoriji umesto u materici, naučnici su dobili bolji uvid u proces kako bi saznali zašto neke trudnoće mogu propasti i kako to sprečiti, dodala je Zernika-Gets.

„Za sada, istraživači su mogli da prate samo oko osam dana razvoja sintetičkih embriona miša, ali se proces poboljšava i oni već mnogo uče“, rekao je autor studije Đanluka Amadei, istraživač na Univerzitetu u Kembridžu.

BioColon oglas kapi za nervozna creva

Istraživanje se ne odnosi na ljude i „treba da postoji visok stepen poboljšanja da bi ovo bilo zaista korisno“, rekao je Benoa Bruno, direktor i viši istraživač na Gledstounovom institutu za kardiovaskularne bolesti, koji nije bio uključen u studiju.

Upotreba u budućnosti

„Proces se može odmah koristiti za testiranje novih lekova“, rekla je Zernika-Gets.

Ona je dodala da bi dugoročno, kako naučnici prelaze sa sintetičkih embriona miša na model ljudskog embriona, to bi moglo da pomogne u izgradnji sintetičkih organa za ljude kojima je potrebna transplantacija.

„Ovaj rad vidim kao prvi primer rada ove vrste“, rekao je autor studije Dejvid Glover, profesor biologije i biološkog inženjerstva na Kaltehu.

Pre nego što se pređe na ljudske sintetičke embrione, potrebno je obratiti pažnju na etička i pravna pitanja, dodala je je Zernika-Gets.

A imajući u vidu razlike u složenosti između mišjih i ljudskih embriona, mogle bi da prođu decenije pre nego što istraživači budu u stanju da urade sličan proces za ljudske modele, rekla je Broner.

U međuvremenu, informacije dobijene od mišjih modela mogle bi da pomognu u „ispravljanju oštećenih tkiva i organa“, zaključila je Zernika-Gets.

Izvor: N1

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: